Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У АУШВИЦУ 66 ДОЛАЗАК КОМАНДАНАТА 67 ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ БИТКЕ ИЗМЕЂУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА
с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће. ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан Радовић Кондор је заклан јер је клао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
жут коверт. Отворим оно писмо, а слова само играју, трепере по оној артији. Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду. Тамо је велика варош и нико нас не зна.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Доцније је српска држава завладала овим истим областима, нарочито за владе краља Милутина и цара Душана, крајем XИИИ и почетком XИВ века.
владаоци из династије Немањића: Лесновски манастир јужно од Кратова, који је подигао Оливер, велики властелин цара Душана; нагоричанске цркве код Куманова, манастир Трескавац код Прилепа, итд.
Богишић). Најпотпунији и најоригиналнији је „законик“ Стефана Душана, цара српског, донесен најпре на великом сабору српске властеле и свештенства у Скопљу 1349.
У њој су Призрен, престоница цара Душана, Приштина и Паун-Поље, престоница краља Милутина, Ново Брдо, најзнатније рударско средиште средњовековне српске државе.
На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада. По народној скасци у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство.
Кантакузен је забележио, да су се око Бера населиле многе хиљаде Рашана за време владе српскога цара Душана. Јужномакедонски варијетет представља, дакле, углавном пасивну област, која је примила више становништва него што га
Матавуљ, Симо - УСКОК
и за Лесандра Вељег, и за Римљане шта су радили и какви паметни јунаци били, па и за српске цареве и краљеве, за Душана и Дечанскога и друге!... Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ДЕЧЈЕ 48 КЊИЖЕВНОСТИ 48 ЗМАЈ 53 ПОБУНА ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 70 ДЕТЕ У ЛУКИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ 91 ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА 97 ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА 112 ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ 115 РИМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА 118 ЕРИЋЕВА
ПЕТЛИЋА 61 ЋОПИЋЕВЕ ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 70 ДЕТЕ У ЛУКИЋЕВОЈ ПОЕЗИЈИ 91 ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА 97 ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА 112 ХИЉАДУ ЉУБАВИ ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ 115 РИМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА 118 ЕРИЋЕВА ГРУЖА 123 РОБИНСОН 126 ОНО ШТО
Ј. Змаја, Луиса Керола, Едварда Лира и Душана Радовића... Тај, посебан тоналитет, ту умекшану интонацију гласа, осећамо и у неким старим записима и стиховима о
Плави зец мог драгог пријатеља Душана Радовића (1920—1984) једна је од узбудљивијих епизода српске поезије за децу. Три сам земље прелазио, и три
ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА Име Душана Радовића (1922—1984) постало је синоним за дух новине, за инвенцију и прегалаштво, како у данашњој
ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА Име Душана Радовића (1922—1984) постало је синоним за дух новине, за инвенцију и прегалаштво, како у данашњој дечјој поезији,
И ту, дечја књижевност враћа се почетку. ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА Срео сам га почетком педесетих година, у тренутку кад је на позорницу ступао један нови књижевни нараштај,
као и два накнадно писана рада о појавама у дечјој књижевности, Један вид употребе дечје књижевности, и Опроштај од Душана Радовића. Поглавље Место и улога зеца преузето је из недавно објављеног лирског огледа Зечји трагови.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге. Душана доба бијаше прекрасно, Сужањство сада њима преужасно, Силна душе дирала је туга, Ал' ниоткуде не виђа се дуга, По
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић. Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Батеријски наредник је читао разна имена, Траила, Милана, Станкуља, Стојана, Душана, беше један Вучко, онда Крста... Пољаном се разлегало: „Ја....
Још пребацио и торбу са секцијама око врата. — Господине потпуковниче... — Прво ти! — прекиде командант Душана, и упре прстом на мене. — Господине потпуковниче, отпратио сам батерију до села.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Онда немамо шта да разговарамо!“ Он је био усвојио, усинио, као нежења, сина своје сестре, Душана, и надао се да ће тај млади официр сачувати име Путника.
и да сам сиромах, он ми подвикује: да не тражим можда да ми се издаје плата, или да ме приме право у пук цара Душана? Ја онда седим и ћутим, у Загребу, по кафанама, још неколико дана, и посматрам како свет пролази поред прозора.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилиће, ал' хероје кâ Пожарске, дивотнике и племиће, гле, Српкиње сада рађу... Благородством
ИГУМАН СТЕФАН (чита наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Некада, у старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била насељена претежно несрпским живљем: Турцима, Грцима, Јеврејима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Слободна је раја, она душа чиста, Над којом се, давно, заплакала Вила: Цар Душана круна у Скопљу се блиста, Над њом Бели Ор'о раширио крила!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ја од тебе јоште много иштем: да поставиш у пламтеће врсте, пред очима Српства и Славјанства, Обилића, Ђорђа и Душана, и јошт кога српскога хероја; да прогрмиш хулом страховитом на Вујицу, Вука, Вукашина, богомрске Српства отпаднике
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
први укрцао, искрцао се на пристаништу говинском острва Крфа онај у Албанији до голе душе опљачкани одред пуковника Душана Туфегџића. Не могу да се сетим дана.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– Рекао је да остаје мајка“. Стога је у праву Јован Христић кад у предговору изабраним делима Душана Матића у едицији Сто књига српске књижевности каже: у Матићевој поезији, језик нас доводи до сазнања не само својом
Милан Богдановић, на пример, очито није знао да чита „Море“ Душана Матића и Попине песме, иначе не би написао оне реченице које данас изгледају готово невероватне, али које су,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у једном истом тексту давани час стихови час проза, а што је код неких надреалиста касније прешло у манир (рецимо код Душана Матића и Милана Дединца). Али, то је био само један, спољњи и мање занимљив пут зближавања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Обрана томе кам'? Кам' крило слатко, моћни заклон? Душана давно нам нема, стуба Од кога силе Стамбол је стрепио! Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
биографијама владара које је написао Данило, док је у биографијама краља Стефана Дечанског (после 1331) и његовог сина Душана као краља (после 1335), којима је он сам аутор, Данилу од почетка поверио водећу улогу.
оквиру немањићког доба, Марко се појављује као заштитник легитимитета царске лозе и чувар "нејаког Уроша", сина цара Душана.
Тако Вукашин Мрњавчевић остаје убица "нејаког Уроша", сина цара Душана и престолонаследника српског царства, а Вук Бранковић - појам издајника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта велиш, побратиме, када би се опучио онај коњ изнад нас и налетео на тебе? — пита сада Лука Душана. — Ух, бога ти, немој, молим те. Ја сам теби бољу судбину желео.
И Лука подиже ногама душек, који је висио на каишима, а са њим и Душана. — Немој да си луд! — завапи Душан, придржавајући се за супротан кревет. — А-ха!... А сад, браћо... кипислцауф!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Други Немањићи све до Душана (изузимајући само Дечанског) и не помињу се у песмама. О душану и његовом сину Урошу има више песама.
Милош Војиновић о коме историја зна само то да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак: кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен
Те личности су кнез Лазар и Милош Обилић. Лазар је слуга код цара Душана, такав слуга који служи вино и готови вечеру.
национални понос И крвно сродство, историја властелинског антагонизма (уколико се тако може назвати срџба цара Душана на његове сестриће, изазвана иностраном сплетком и унесена у песму ради неопходног заплета: да се доведе у питање
накнада, доплата придобити — победити призирати се — привиђати се Призрен — град у Метохији, некад престоница цара Душана Пријепоље — варош у Херцеговини, на реци Лиму прико — преко Прилике — село у западној Србији Прилип — Прилеп,