Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За људе од срца и савести имају нарочита имена: душевници, савесници, која датирају још од Душановог законика из средњег века. По народним песмама они штите правду од неправде, бране „Божју правду“, апсолутну правду.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Добићемо и ми, не оно што су неке претеране главе тражиле, него што је право. ГАВРИЛОВИЋ: Оће ли бити душановог царства? ЛЕПРШИЋ: Будалаштина! Нема нас двадесет милиона. ГАВРИЛОВИЋ: Али бар славенско царство.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Место идеала »Славјанског Царства« долази идеал »Душановог Царства«, и из панславизма четрдесетих година излази ужи српски национализам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он гледа са симпатијама на крала Вукашина као на учесника у боју на Марици, али га без милости оптужује као разбијача Душановог царства.
Додуше, представа о снази Душановог царства у песмама је врло магловита. Налазећи се на челу српске државе од 1331. до 1355, Душан је освојио многе нове
о Душану налазе се разни легендарни мотиви (свакако, зато што су оне настале у времену које је било врло далеко од Душановог) и неке његове углавном негативне особине: подложан је рђавим утицајима, окружен лошом околином, готов на тешке грехе.
У вези са том политиком је и његова осуда душановог проглашења царства и патријаршије. Он је предлагао Цариграду савез против Турака и нудио му и новчану помоћ, а као
од преткосовског ка косовском циклусу представљају оне песме које приказују Лазара у служби Душановој и као наследника Душановог царства. У њима се налази и један од елемената косовске легенде, тј. да ће српска држава пропасти по божјој вољи.
4 Песме о Марку Краљевићу Песме о Марку Краљевићу обухватају веома дуг период, од Душановог до хајдучког времена. У Српском рјечнику Вук Стефановић Караџић каже: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка
Душмани ти под ногама били како Шарцу под копита чавли! Такав је јунак коме је народ дао да живи неколико векова, од Душановог до хајдучког времена, да другује са свима јунацима и да им буде старешина.
То су, углавном, схватања о држави и цркви. У песми Урош и Мрњавчевићи Марко иступа у улози чувара Душановог царства. Он с огорчењем устаје против својих најближих рођака који се отимају о царство, или тачније речено: који