Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли им се то не чини, нек се нимало не старају за особиту телесну лепоту, знајући да душевна и наравна красота, која је у њиховој власти, несравњено је чеснија и благороднија; ибо ова чрез године и старост не
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима. Заврзан се слатко насмеја. — Ја душевна човека, бого милостиви! Сад, ето, хоће и рибе да храни!... А ко то измисли? — Дева — рече Зека. — Е, јест домишљан!..
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
за то и пун сам оне мизерне крви пандурске и оних одвратних, несвесних и кириџијских нагона који су већ постали моја душевна навика.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као и сви плаховити, и охоли, људи, и Исакович је брзо мењао своја душевна расположења. Крај све жалости, коју је у себи осећао, он поче да се теши, при првим зрацима Сунца, да ће он, ма како,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У причама из детињства и о детињству тих недостатака нема; напротив, у њима је све мера, душевна деликатност, озбиљност и мудрост.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Она често има карактер грубог анакреонтства и алкохоличарског одушевљења. Они певају силну, чулну љубав, душевна очајања, егзалтацију и пароксизме осећања, побуну личности, мржњу на баналне људе, на вулгарност и прозаичност живота;
живот у готово свим српским покрајинама, без обзира на политичке и верске поделе, он је Србима дао појам да су једна душевна целина, и тако силно допринео стварању општег националног осећања српског.
Он је песник оригиналних осећања и идеја, и радо слика узмућена душевна стања и ређа осећања. У патриотској поезији, остајући и оригиналан песник и савестан уметник, дао је ново, јаче,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
да нагазим на трулу даску, па да поетизирам, јер, ево, реч је о учитељу Максиму, па куд смем ја у поезију, кад је то душевна онанија, како баш сам он рече ономад Саватију, одборнику општинском, приликом једног серкла — који је много личио на
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
кад год се поје „памјат вјечнаја” Душевна свест јој сва је његова, а несвест тела даће другоме. Кад видим да му годи приповест употребим тренутак угодан: Па кад
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Ја не знам како се могу речи извртати. ДОКТОР: Јербо је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила. МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко! Ко је то спустио у дубине крај? Ко?
МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко! Ко је то спустио у дубине крај? Ко? ДОКТОР: Душевна рана. МАНОЈЛО: А каква је то душевна рана? Оно што обично једемо, не пушта тако јако корен.
МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко! Ко је то спустио у дубине крај? Ко? ДОКТОР: Душевна рана. МАНОЈЛО: А каква је то душевна рана? Оно што обично једемо, не пушта тако јако корен.
МАНОЈЛО: Али каква је та душевна рана; је ли обична: пасуљ, купус, месо, лебац? ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа!
МАНОЈЛО: Али каква је та душевна рана; је ли обична: пасуљ, купус, месо, лебац? ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка. ДОКТОР: У првом почетку је наука горка.
Дакле: Човек је човеком само через разумну душу. Јеси ли упамтио? МАНОЈЛО: Јесам. ДОКТОР: Душевна је рана у неизмериме дубине крај спустила. МАНОЈЛО: И то знам, само не знам зашто се тако крије.
МАНОЈЛО: Тек сам данас ступио у службу, но опет знам да је човек човеком само через разумну душу, да је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила, и философија је тражи. ШАЉИВАЦ: Па мислите ли је наћи?
ДОКТОР: Ужасно, ужасно! МАНОЈЛО: Па знате ли, господине, како је човек човеком само через разумну душу и како је душевна рана у неизмериме дубине крај спустила. ДОКТОР: Ајде, не будали! МАНОЈЛО: Ви сте ме тако учили.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. То постаде душевна храна друштва. — Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја претрнух. Сад ми тек дође у главу ко је ово и шта ме чека. Прошле године сам некако наишао на ревизора душевна човека, који ми без велике муке даде тројку. Али шта ћемо сад?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
будући да од ње зависи сва наша доброта илити злоћа, следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна, за које родитељи (о, родитељи, слатко и свето име!
више од хиљаде млади[х] људи уче, како непрестано из једнога у други колегиум трче, како се сва прекрасна и благородна душевна спосопствија размршавају, просвештавају и у многообразним знанијам разширавају и распростиру, и сравњивајући ова места
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом!
“ И поп Илија (тако се звао) поче да прича о њихову друговању. Хвалио је фра-Брна као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима. Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
му да се сећа на њ, и да ће њега памтит' вечито, Јер сећа га се, то зацело знам, Кад год се поје „памјат вјечнаја“. Душевна свест јој сва је његова; А несвест тела даће другоме.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Човјек воље остаје свободне ка сви други бесмртни духови; његова ће душевна таблица с обје стране бити начертана с два сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они разговараху о дневним новостима и о времену, али се у њему разбукта тешка душевна борба. Она опази на његовим очима јасно ту борбу његове душе.
Хемфре се обазре по соби. „Изгледа да је то била нека душевна болест; тако макар говораху професори Кембриџког универзитета међу собом“.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Утисци са ових посела код суседа били су душевна храна која је подхрањивала у мојим младеначким осећањима уверење да је борба за право, правду и слободу најузвишенија
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Је ли, ти не видиш ништа у оним развученим, од предсмртног ужаса накаженим цртама? Али ја, ја, твоја душевна унутрашњост, видим и разговетно читам у оним цртама неизмеран бол за остављеним огњиштем, за милом породицом, за оним
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
да рашчланим ова два збивања, од којих је једно телесна потреба, а оно друго, осећање према Арлети, као неопходност душевна. Ужасно би било заиста да је све усредсређено на једној личности. Али, де!... Шта сам могао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша еја прекрасни зраци, Душевна веселија радосно и знаци, Којих ја вам не скажу, јер би много било, Но лучше вам преповјем что се сутра збило.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али ми сви осећамо како смо приморани да будемо храбри. А то су већ различита душевна стања, те је и наш поглед усплахирен. Земља се обурва од силне ескплозије.
Тешка душевна потиштеност мучи ме. Али температуре немам. Лука каже да сам сигурно пио хладну воду или покварио стомак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И обиде сва ондашња борављења душевна, показујући му оне красоте и лепоте рајске. И онде је запита ангел, у који би дворови та душа понајвећма миловала
Небесне висине и подземљане дубине ода на крај света до на крај, нигде преграде никоје себи нејма ни забране које. Душевна су крила наше мисли. Ето, видите, каква је то Бог сасма лака крила дао нашој души.
Штоно је грех душевна смрт, како што нас о томе светује и уговара Исус Сирах, те вели: »Бежи човече од греха ка од присојне љуте змије, јер