Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је била она динарска хајдучија, у којој поред суровога, осветничкога и плаховитога, има исто толико и властелинскога и душевнога.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?..
главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. — Што није свакад овако ?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бугари осете и припуцају. Мога водног официра убију, и једнога војника ране. Иако је командир давао утисак душевнога човека, говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је
Њен лик почео се све више упијати у моју душу, и она је постала, такорећи, саставни део мога душевнога живота. — Заљубио се човек! — вели чисто с неким багателисањем Лука. — Како хоћеш...
Ћипико, Иво - Пауци
Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота. И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Познајем ту болест, врло је добро познајем, прележао сам је и сам. А каквога си душевнога расположења, младићу, кад си будан? Јеси ли сачувао памћење, знаш ли, на пример, да ми рецитујеш штогод?