Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чекање њино бијаше залуду, И само могу чудити се чуду. У избу уђе и затвори врата, Па онда свога душека се вата, На душек доле као камен паде Па нешто крупно мозгом учит стаде; На лицу њему чемерна милина, И тија туга
Да нешто оће, што сад бит не море, И срце њему ражали се јако, Јер мисли веће да је време јако, Па с' онда ита на душека мека, Од мисли тужни скоро ван себека.
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо његовога злата, У избу уђе и стаде крај врата, Крај врата
42. Плану огњем детић пусти, Па је узе у наруче, На душека тад је спусти; Ал' се брани дивно луче, Још стидљиво њему рече: „Не! — ако нас ко затече!“ 43. „Кô затећи?
“ 121. Куд се деше? — На душека, Дрк(ћ)е тело, дркћу руке, Скоро су ми ван себека Од милине и од муке. Јоште једно: „Јао, јао!
Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче, Оде мислит чудне јаде. И бори се, мисли, слути, А не може да с' упути.
Ал' што Ајка нама ради млада? Кула... изба... свуд уждене свеће. Ајка седи, с места се не креће, На душека пала је свилена, Рекао би да је од камена, Руке беле пале јој у крило, А око се бистро укочило; Она мучи, па преда
Што ће сада Ајкуна сирота? Уједанпут са душека скочи, Небу диже укочене очи. „Аха!“... викну загушеним гласом, Ал' јој нешто звекну за појасом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!... Тако је то, братићу мој !... Зубе ти лолама! А гле, немаш душека! Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише кâ душа, да заспиш к’о јање. Јес’, братићу!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не спава, веће слуша млада у душеку кад ће први п'јевци запјевати; а кад први п'јевци запјеваше, скочи млада из мека душека, запалила фењер и свијећу, па узима лоја и катрана, оде право у нове ахаре.
Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка! Он ће казат на коме је царство.
“ Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, за јуначко питају се здравље, па сједоше на свил'на душека. Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сребрних тањира и позлаћених кашика, кондира и чаша накићених с камењем саватли и лаџуверти, цифрастих кревета и меких душека; лепо све мирисно покуће и посуђе, огледно скупо и меко ношење гиздаво, многа тафра, кухари, слуге и слушкиње, турли,