Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости! Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара умног
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Растрепти лептир молитвен цитат. Поднебљем вене тиква жутила. Капнувши тмурно у душин нитрат, црну је лампу вечер уждила... (Ни приснога ој нити ведрог еј.) Са пустог гумна магаре ревне.
Колебљив ходим - у јединству тродел. Теготу своју увијам у рондел. Окрепи, Боже, макар душин подбел... У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак.
- Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл. - Поскока, кобру увијаш у се, Круно од ума оркестре журни напрслих струна.
Септéмбар гризе августу свршетак. Источи очај, пиле у плетиву, у душин понор утрепери иву: да ивик живне куд је сјао тренак јелеја њеног с неначетог стола док лето дроби вршалица бола.
В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец, свинут перорез.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости! Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара умног
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није то било свођење властитог бића на пуко унутрашње гамизање, на онај спонтани душин мравињак. Преданост таквих особа потпуна је и безусловна.