Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Прогреј ми, звездо, љуштуру тела, сажет пакао, куд глува буја понор-травуља, што не лелуја но гуши трепер душиних здела, крхких сасуда сребрног тембра, врх којих сумрак, голих стопала, проноси Месец с крвних обала да распет сине