Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Смеје се.) Детињасто, зар не? НОВАКОВИЋ: Па ипак, годи ми та твоја детињарија. Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
ја не умем да те сачувам. Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам... Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч... Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах... Нека ово све нек остане, што ће нам!...
све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна... А ја ћу, душице, све да трчим. тамо-амо... да скупљам где год има што за тебе пријатно... Ха, ја ћу тебе да окитим!...
Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути ?... Да се не уплаши! — Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора... Али ја ништа, Бога ми, ништа..
«... Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека... А ти, није требало сама, душице... Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: — Ја тебе лепо зовем у Америку...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Опа, цупа, танана Што ми ниси казала, Да мој драги болује, Да му носим понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се драги налије.
) Коло (пева): Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Играчица: Ево ти се дати нећу, ђидијо, ђидијо! Коло: У мене су мермер-двори, ђевојко, ђевојко!
Играчица: У мог баба и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Играчица: Ево ти се нећу дати, ђидијо, ђидијо! — Коло: У мене су врани коњи, ђевојко, ђевојко!
Играчица: У мог брата и још љепши, ђидијо, ђидијо! Коло: Ђел-ђевојко, ђел-душице, дај ми се, дај! Бирај момка невјерена, дај ми се, дај!
(какав је да је, наш је), дош’о њетко и донио њешта: мрвицу круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да се гајдаш напије, а што остане, дат ћемо пустосватицам, не би ли се хале заситиле: куд год иду,
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране, најприје полако па
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране, најприје полако па послије,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
она кад то види, брже боље одреже свој скут па јој руке њим умота, а сунчева је мајка запита: „Од куд ти овде, рајска душице?” Она јој одговори: „Невоља ме, мајко, натерала.
” А она јој одговори: „Бог ти помогао, рајска душице. А од куд ти овде?” Онда јој она каже сву невољу своју, и како је била код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка
ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и
Ветрова јој мајка на то рече: „Уклони се малко за врата, рајска душице, јер ће сад мој син срдит доћи, па те може сву издрапати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Дундак запјева поскочки: „Тијо, лако, кметице, Тијо, лако, Јелице, Срдарева душице, Наша једра кметице...“ — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим? — Букара! — шапну њеки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад то види, брже-боље одреже свој скут па јој њим руке умота, а сунчева је мајка запита: — Откуд, ти овде, рајска душице?
А она јој одговори: — Бог ти помогао, рајска душице! А откуд ти овде? Онда јој она каже сву невољу своју, и како је била код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка
А месец јој одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и
Ветрова јој мајка на то рече: — Уклони се малко за врата, рајска душице, јер ће сад мој син срдит доћи, па те може сву издрапати. И она се склони за врата.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ту ћерку њену нисам видео, Додирнô нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô, Па откуд љубав?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак. Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице. Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И то вас двојица! — вели кроз смех Радослав. — Тхе! — Бора направи наивно лице. — Сродне душице. — Небесне птичице! — вели Коста. — А ми смо и на положају заједно. Гађамо „Јежа“ у леђа. Посилни донесе каве.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи!