Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ај, је л’ добро диваним, тане му госино! Вина ти меникана дâј, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. — ’Оћу, ’оћу, Нићо! ’Оћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И онако пијан, плачући нуди пролазнике: — Узмите, узмите за њину душицу, — и раздаје показивајући на те своје одавно пропале, угнуте гробове. Али, нико не би од њега узимао.
Сваки зна да је он за себе то једва напросио. А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу узмите... Ни попа не сме да зове.
Сваки зна да је он за себе то једва напросио. А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу узмите... Ни попа не сме да зове.
Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њега ширио онај планински, чист, на мајчину душицу мирис. За чудо како је био питом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Банату нероткиња између Велике и Мале Госпојине убере траве мајчину душицу и пелен, скува их као чај и попије да би затруднела.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
, планове – дланове , куда и камо – будакамо , пучини – учини , Осла – посла , Брисла – смисла , мисле – каписле , душицу – мушицу , Коста – моста , Словац – ловац , керове – зверове , јелен – зелен , новац – ловац , леска – песка , дружине
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) Па потрже димишкију клету, Па потече сину на освету. Три Српчића посекао бела, Тиснуо им душицу из тела, До Милете док зградио пута, На њ напао као гуја лута. Хеј Турчине, куд си се нагнао?
још унапред крочи, Онда паде, али грдне јаде Јоште мртав Турцима зададе: Три Турчина собом оборио И на нос им душицу извио.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
тако сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Карте понесте, а топове остависте — дира га Милутин. — Шта ћеш, Учо, мора човек да мисли и на душицу своју. Деде подели — пружи карте Александру, и док овај жмиркаво гледа, померајући лагано доњу, Милан објашњава: — У
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу! Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура! Има болесну крв — даш му корен љубичице, лист кадуље!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
тамо сурови горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ружу с обје стране: ко ј’ уморан, нека се одмара; ко је млађан, нек се кити цв’јећем; ко је жедан, нека воду пије за душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка!
Не могу ти ране преболети, већ ти проста моја крвца била!“ То изусти, па душицу пусти. Над њим Предраг јаде јадикује: „Јô Ненаде, моје јарко сунце!
То изусти невестица Винка, то изусти, па душицу пусти. Хвала богу, хвала јединоме! Ковиљка је срца милостива, она знаде шта је сиротињство (од малоће сиротица ј’
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ту сам, ту сам, кнеже витеже. Заливам душицу брљом. — Дедер ми за вечерас сазови ове људе. Ево ти списак. Пољар се завуче у конопље иза куће и узе да сриче прво