Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт. Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити.
Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се од крви њихове! Книћанин је побеђен, Микло је погинуо!...
Имао сам и ја једнога друга, брата, и више од брата! И њега су са мном душмани народа нашега гонили, и он је страдао за веру и слободу, и он је поред мене у влажној тамници лежао; и ја сам га
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. — Знам доста. Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.
А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани. Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! Дренова Греда била је склониште.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сутра, ако хоћеш, да купим десет! Моја мати плаче још јаче: — Знам, Митре брате, — каже она милостиво — али хоће душмани све да однесу. Остави се, брате, тако ти ове наше нејачи, проклете карте!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— И једнако спава и хрче исто онако! — чуди се домаћин! — Спава тај к’о заклан. Да смо какви рђави људи и душмани, могли смо му комотно извадити још два здрава зуба, — тај ти се не би лако пробудио!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»О Боже мој, пише он, велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Када једном душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А ти, рођо, мало у пљачку, а? Сељак опет врдну постранце. — Друже мој мили, јесу нас опљачкали ови доље душмани, право ти кажеш. Нећемо им вратити да сто руку имамо. Вачкоња се сумњичаво загледа у безимена ноћника.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Продаде им све њиве и винограде. Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат! Сад је кријумчар. По недељу дана дома не долази нити што доноси...
— На робији — одговори тихо. — Шта? — Није крив господине, тако ми Господа! Обедише га. Узедоше на душу душмани — Бог им судио! А он? ох! није крив! — Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мени и онако нема више овдје живота, него ти лијепо мене уби, па ме закопај, да ме не би душмани дирали мртву. Кад је овај видио да га се неће да окани, запита је како и чиме хоће да је убије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чувала је она буренце вина за своју децу, па би желела да га закопа, како јој душмани не би узели. Уђосмо у кућу и она ми показа лествице, како бих се попео на таван.
„Народи ће се закрвити и на земљу ће ударити голема сила. Села и градови ће горети... Мајке ће лудети, гледајући како душмани кољу децу њихову... Опустеће поља и њиве... И викаће живи: устаните мртви да легнемо у гробове ваше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да се тако слажемо). Добар ми дошао, и с анђелом дошао! Дуго ти се име спомињало, докле тече сунца и месеца! Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли! Ђе је свадба да си делибаша, ђе је софра да си долибаша!
Уроци ти по гори ходили, Траву пасли, с листа воду пили, Моме сину ништа не удили; Но удили дрвљу и камењу! Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!
Сан у бешу, а несан под бешу, Несана ти вода однијела, За велика брда занијела, Ђе’ но нема вука ни баука, Душмани ти под ногама били! 7 Нини, сине, радосна ти мајка!
га гонила ријека, толико у нашег домаћина било млијека; колико у њега зрнаца, толико у нашег домаћина било јагањаца! Душмани му отишли у лугове, наплаћивали дугове; нит дугове наплатили, нит се више ’вамо вратили: у лули сједили, низ чибук
Славио, на млађе оставио! Што ми потрошили, Господ навашао. Хај, твоји коњи вриштали, душмани ти пиштали; твоје краве мукале, душмани ти јаукали! Да бог да! 6 Вала и ејвала!
Што ми потрошили, Господ навашао. Хај, твоји коњи вриштали, душмани ти пиштали; твоје краве мукале, душмани ти јаукали! Да бог да! 6 Вала и ејвала! Земља дала, да ти помаже господ Бог и свети данашњи год!
С којег му долазили кумови и пријатељи, с оне му стране било блато до кољена! а с које му стране долазили злотвори и душмани, они пути порастали црнијем трњем, те се по њем шалацале срне и легла се папрад и дивја прасад!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћимови политички душмани верују да сам главни четовођа Тимочке буне, који је побио неколико среских капетана и официра, побегао са стрељања и
Неће бити моји унуци. — Твоји ће бити! — викну, смрачен од мумлања и крцкања у мраку. — Кроз њих не могу да трајем. Душмани ће да опогане моју крв. — Има нешто важније у животу...
Нећу од моје крви да испадне нешто слабачко и жутљикаво. Чекај! И нека му у колевку туре овај јатаган да га се душмани плаше, а он да има мушку руку па, кад затреба, нек замахне њоме. Ти си, Аћиме, најсрећнији човек у Србији.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па како, снајо, прођосте од Аустријанаца? — Не питај. Кињише нас душмани, проклети да су; то има да се прича, није нам лако било. Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ето!... — одговори он уздахнувши. — То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мени и онако нема више овдје живота, него ти лијепо мене уби, па ме закопај, да ме не би душмани дирали мртву. Кад је овај видио да га се неће да окани, запита је како и чим хоће да је убије.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и 3емље своје.
Ћипико, Иво - Пауци
Па нека би и то, али данас друкчије милују! ... Мени се све чини да су нам они душмани. Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, к'о мисле: — Ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...
Раде се чуди што се газда Јово оборио на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о некој слози између лацмана у вароши, за коју
рекао би, обрваће га; али храст се не да: надвлада све запријеке, и, ширећи се, осваја све више свјетлост и висине, а душмани остају у тмици, да испаштају своје гријехе.
није нико други него наш свечар, узор—свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и закржљали храстићи, његови су душмани... Дакле, нека га бог поживи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такав је Марко кога прати ватрени народни благослов: Десна ти се посветила рука! Душмани ти под ногама били како Шарцу под копита чавли!
цркве Вилиндара; онђе старац укопао Марка, биљеге му никакве не врже, да се Марку за гроб не разнаде, да се њему душмани не свете. 38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ Честе књиге иду за књигама; од кога ли, коме ли долазе?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ако ли ти живиш, то твоји ће душмани вас разбити и земљу вашу преузети.« Како то они му богови изрекоше, прочу се тај глас и у другу војску, те кад се
Та то и јест понајбоље од свега, ама Сави сами комади не долазе, ако се не подиже тражити их! Са своји душмани вала и борити се, те ешкиле се бити... И грађани с тога патријархова врла разговора поослободише се и подснажаше добро.
Како што је Израиљтене војујући с Давидом супроћ Амонита, Моавитена, Филистимљана и Асирјана и с остали им душмани бијући се слободно и разбијали су их терајући тако да је по један Израиљтенин по стотина оних гонио пред собом а де
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мори, саг да ти искаш и ону њину дрту тетка Таску, да се с њума ожениш, па и ту ти не би дали, — тол’ко стадосмо, ете, душмани саг!... Тако је говорила задовољна тетка Дока. Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу.
— А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују...