Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... Па му онда окрете причати све до ситница...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи кроз планину, Брже, брже, куку душманину!“ Момци поју, коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше; С обе стране горе и брдине, Они језде путем по средине.
Помоз', Боже, пуче једна диљка, Па истера око на потиљка, Ал' не, побре, оном српском сину, Веће пустом српском душманину. Пушка дивна баш од Бајка плану, Те удари ону смртну рану, Баш му мрко око истерао, Чим Милету крвник загледао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је у сељачком оделу. Говорио је нешто о своме имању, о богу душманину, призивао свеце, па се наједном дохвати за одело и поче га цепати...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Потужи се пријатељу — да те пожали; потужи се душманину — да ти се освети. — Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија. — Сваком пријатељ — себи душманин.
— Сваком пријатељ — себи душманин. — Ко нема душмана, нема ни пријатеља. — У старом душманину нема нова пријатеља. — Тко тражи пуно пријатеља, находи мало. — Држ’ се нова пута и стара пријатеља.
Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио. Душманину се с пушком у руци, а с оштром ћордом јуначки бранио, а никад капом у руци не умолио, него ти под ногама били као коњу
Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили. Наше слуге не сукратили, наше сироте не заборавили, већ се за њих молили да их бог избави — луга
Никоме се не молили, но свакоме јуначки одговорили, на дивану језиком из уста, душманину оружјем из рука, оштром сабљом, јаком мишком и добром згодом, а све с помоћу божјом! — И здрав си ми, брате!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
јунак био и за домовину се борио, па се нисам ни осврнула кад су ми говорили како не треба за тебе да пођем, јер си се душманину предао и стрељачки ланац срамно напустио.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А били смо дивни ми, мезимци славе. Страх смо задавали душманину свом. Имали смо душу и крв расе здраве. А сад? Ко смо сада? И где је наш дом?
Ћипико, Иво - Приповетке
Није то; болан, било из инада, не дао бог! Не би' ја, Илија, то учинио ни најгрђем душманину, а камо своме комшији... сувезнику.. . — Иди ти својим путем! — вели Илија, уозбиљен више но игда. — Иди!