Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Махну руком и стрепећи га позва к себи. Ђорђе стаде: да ли зна? Куцаји се у трзајима, све бржим, успињу душником. Иако му никада није споменуо, отац сигурно зна за оно у Београду. Зна! Колена кренуше напред, па се штрецнуше.