Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност! По њеним бледим, мирним цртама заиграо се тужан осмејак. — Будућност! Будућност!
Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала. „Душо“, рече, „и ми се на ову годину једва хлебом хранимо, а како ћемо још и дадиљу држати?!...
А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!... Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо! Храно! Голубице! Грлице!...“ Што су ме учили да у њихову умилном тепању заборавим на моје крштено име...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Међу прочим договорима запита он мене: „Душо, кад ћемо ударити на Ва-. љево да палимо?” Ја му кажем да сам дао веру да за пет дана нећемо ударити; али због тога
Кад саслуша он то, рече ми: „Да ниси, душо, вере задавао, ја сам мислио баш вечерас да ударимо: али кад си на Свилеуву послао војску, и на пет дана одгодио, нека
Стари кнез Грбовић каже: „Ови се Турци у онаку тврдоћу затворише, где им се, душо, без топа не може ништа учинити. Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)!
Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)! Но иди ти, душо, тражи брашна, ја ћу ову пасју вјеру чувати и ценити као и они што су мога Алексу и Бирчанина ценили”.
” Ја скинем капу, пак одем те га пољуби̓ у руку. Пита ме чији сам; ја му се кажем да сам Алексин. „Добро, душо, добро, ми ћемо да ручамо, пак ћемо ићи. А где ти је отац?” Кажем да ја не знам.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
вајата, сукоби се с Вујом, који у тај мах бахну из мрака пред њу, па, ни сам не знајући зашто, упита је: — Хоћемо ли, душо, спавати? Стамена врисну уплашено, испусти луч и побеже некуд.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Петрија, сестро, опрости ми! Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро...
Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда? — Ђеда је, душо, стар и добар. Иди ти само њему, сама тако, па да видиш! — Добро, идем!... Збогом, срце моје, ако умрем...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће. Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате. И поседаше сви.
— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу. Знам да варошани радо пију.
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од садиплатна пут. Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди. И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут! Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала.
Као она свила у пољу што се извија у јесен, тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: »Душо Јуло, срце увенуло!« — Шибај, Радо!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Напослету се склони па отпева „Збогом немарна душо”, не из срца, него као у пркос фрајла-Јулки. После вечере се разиђу. Љуба и Гавра су у једној соби.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Па зашто га не оставите ту, стара? Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска. Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје? ЈУЦА: Откако сам се у кућу.
ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си разговараш сос наше младо нотарош!“ Аја! Јуца нећи да ми чуи!
ЈУЦА: Ја сам чинила што је год било могуће, али видим да је то све бадава. ЈАЊА: Душо Јуцо, што ћиш ти сос мене? ЈУЦА: Оћу да ми шешир купите. ЈАЊА: Ама, за име бога, нема, море, крајцари!
— А шта ту треба више разговора? дај ми што сам донела, пак идем мојој матери. Живићу како ми бог да. ЈАЊА: Душо Јуцо, што си ти почела? ЈУЦА: Што сам почела, почела! Ја видим да овде нема за мене живота.
(Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација. ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3.
(Отвори сандук.) Ама ово проклето Јуцо може да гледи кроз рупа. Кад види новци, зови поусталију, и ми убии. (Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци!
) Ама ово проклето Јуцо може да гледи кроз рупа. Кад види новци, зови поусталију, и ми убии. (Виче.) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци!
Охо! Има више банку! (Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац. Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.) душо Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 5. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Душо Јуцо!
(Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац. Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.) душо Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 5. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Душо Јуцо!
Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.) душо Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 5. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Душо Јуцо! Ја ћу да идим по моја шпекулација. Шта ћиш ти да радис?
) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.) душо Јуцо! ПОЗОРИЈЕ 5. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Душо Јуцо! Ја ћу да идим по моја шпекулација. Шта ћиш ти да радис? ЈУЦА: Има се шта радити.
Тако може и да си носи за мене једно тас по цркви. да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти ниси од сербско род. ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Оставила је за собом и жену Ђурђеву. А Ђурђе је тешио жену: „Нисам јој, душо, колане притезао, али јача је од тебе у колену!
Тај капетан личи на преблагог Јосефа, како су га насликали. Кога Путифарка, жена удата, преже. „И ти си, душо, овог презала, а ниси приметила да је шерет!
Него девојчурак у жени. Треба ето да родиш и треће, а још ни од двадесете одмакла ниси! Преварих се, душо, у теби! Содјеловах не малу бригу себи! А зановеташ, серце, јер си сенаторска кћи!
Теодосије - ЖИТИЈА
Архистратиг рече старцу: „Мир теби, душо која тражиш Господа! Виде ли славу Бога нашега? Гле, молбу твоју Бог преко мене испуни, и покварена и лукава змија
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Не крије се, душо, али је тај разлог такве природе... ВУКИЦА: Мора да је то врло чудан разлог. Заказати дан венчања, објавити то тако
Нисам јој могао рећи” Немој долазити, не трпи те Вукица. ВУКИЦА: Не трпим је, па то ти је! СПАСОЈЕ: Али, душо моја, морамо је трпети, То је најпре моја сестра, од тетке додуше, али тек сестра, а затим то је једна врло богата
СПАСОЈЕ: Немој ни у најбољој намери. АГНИЈА: Добро, добро, никад више! (Прилази Вукици.) Па немој, душо, заборавити кад ти буде готова она драп хаљина; хтела бих да видим како изгледа. ВУКИЦА: Не, нећу заборавити.
СПАСОЈЕ: Ни мени није лако, али шта ћеш... ВУКИЦА: И да знаш шта она све распитује, та то је ужасно. СПАСОЈЕ: Ја, душо, очекујем посету брата господин-министровог.
СПАСОЈЕ: Е, ето, то је врло добра идеја. На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више.
ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА: Гле, ви тетка, откуд ви тако изненада? АГНИЈА (љубећи се с њом): Послом, душо, и то врло важним послом. Дошла сам да пођемо заједно. ВУКИЦА: Да пођемо? А куд?
Дошла сам да пођемо заједно. ВУКИЦА: Да пођемо? А куд? АГНИЈА: Да ми помогнеш, душо, да ти изаберем свадбени дар. СПАСОЈЕ (Вукици): Па требало би да помогнеш тетки у избору.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
емотивно топла, блага и своју нежност често исказује тепањем детету („сунце моје“, „срећо моја“, „злато моје“, „душо моја“, „узданице материна“, „ћерко слатка“ итд.).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Веујем и да спаваш са тим својим балавицама само да би се мало знојио (то је за тебе портабл-сауна, зар не, душо?), и због тога што се у сексу употребљавају предњи упори! Јен' два, јен' два!
Тако се испостави да је месна библиотекарка рођена кафанска певачица (певала је госту на уво »Шано, душо, Шано, мори...«), док ју је управник школе пратио на виолини.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она се одвоји и приђе му блиједа, оборенијех очију. Он јој шапну: — Милице, душо моја! Милице, срећо моја!... Желиш ли да овако буде и наше весеље, наскоро ако бог дâ?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Па гледајте, тетка, и за мене. ТЕТКА: Немај бриге, душо. МАТИ: Хеј, хеј! Кад би те Марић узео, онда би била срећна мати. ДЕВОЈКА: Је л истина да је Марић врло љут?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
да је д слатко: Д се као дугме пришило за непце, као медењак, па само слади: дудињо, дињо, дрењино, дуњо, драга душо моја... Д као добар дан, Д као слатки надев језика.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене! пева домаћин и загрлио своју Пенелопу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Прођи ме се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô Па весео ван изишô.
“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.“ Ево сада годиница Откако му не глам лица, И нојца се веће спрема, Њега јоште
“ „Само, душо, кад сам твој.“ То рекоше, издануше, На земљицу те нануше Кô два бора усред горе Кад секире њи оборе.
О зоро моја, зоро без осванка, Сунце мило, ал' без бела данка, На те мислим, душо, без престанка! Вече беше, ал' не беше касно, Тек што сунце смирило се јасно, И кудгод си, брате, погледао, Све
селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица Ни лагани папучица, Да учиниш клепа-клапа — За тобоме, душо, скапа.
“ Вели њојзи Милун четовођа: „Мируј, Фато, мируј, душо моја, Чуваћу ти оца рођенога.“ Ово рече, више не могаше, Е већ пушке цикутати сташе.
“ Вели њојзи Милун четовођа, Ријеч збори, једва изговара: „Умри, Фато, умри, душо моја.“ „Хоћу, хоћу“, Фата одговара.
Тако с' име до имена блиста, Ди је твоје, брате, душо чиста? Жиће лепо кâно лепи санак, Добар беше ти кô добар данак, Умиљато кâно вруле јек, Ка извора што је бистри
Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно, мрко — За тобоме, душо, црко. Тако, тако држ' се, циго, Зар јој не би ноне дигô, Да растераш цигу-мигу, Да растераш мало бригу?
(УКОР) Де си, душо, де си, рано, Де си данче мио, Де си, сунце огрејано, Де си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада!
7. „О, драга душо, узми цветак њежни, Он њежан јесте као што си ти: На врелу ди се диже предел брежни, Ди први пут смо видели се ми,
„Мируј, Ајко, срце, душо моја!“... „Пуштај, пуштај! Нећу да сам твоја!“ Залуд Ајка таке речи збори, Заман јадна отима с' и мори, Та не би
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...ако је за нас двојицу касно, није за овога дјечака. Хајде ти, душо, устај, тражи грабље, па да ја и ти кренемо, ето њега сад иза брда.
— Чујеш ли, душо? — Чујем — шапућем ја замишљајући некакво огромно чудовиште без лица како плови низ долину у тамном огртачу од облака
— Хоће, душо, знам ја Гојкића. На првом застанку, момчуљак опет подиже очи на гаравог заштитника. — Куме Перајица, јесу ли они
— Шта је, бако, каква је тебе невоља доћерала? — Ћерам ја, душо, њу, пензију, невољу моју голему ево већ друге опанке дерем, а опет се нијесам с мјеста макла.
— О, бако, бако. — Јест, богами, душо. Онда лијепо подијелимо оно нешто жита и кокошију, поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију. Ах, девојко моја!
Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп. — На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш.
месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп. — На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш.
да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој света тајна љубавног завета.
Тај путир сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој
Тај путир сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души,
И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти
И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја,
твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? ПОГРЕБ Разболела се љубав у твоме драгану, разболела се часком и часком издâну.
душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? ПОГРЕБ Разболела се љубав у твоме драгану, разболела се часком и часком издâну.
тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади аскалонски кнез те збори лепој својој невести: „Делило, душо, слатки савезу, чујеш ли тај прижељак небесни славуја слепог у том кавезу? чујеш ли песме, знаш ли какве су?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Шта се рогушиш, стрвино женска? (Обзире се да нађе штогод; Трифић је задржи.) ТРИФИЋ: Немој тако, душо, то није лепо. СУЛТАНА: А је ли лепо да напушташ служитеље на мене? Проклет и онај час кад сам те први пут видила.
Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа? ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама. ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном?
Зачудо како се наша госпоја изменила. Мени каже драги Стево. ПЕРСИДА: Мени каже Персо душо. ТРИФИЋ: Је л’ то истина што ви говорите? СТЕВАН: Ви ћете се сами уверити. ТРИФИЋ (Персиди): Је ли обућена?
Ја је молим за опроштење што сам на дужност моју заборавила, а она ми каже: Нека, Персо душо, ја могу и сама. ТРИФИЋ: Пређе јој нису могли троје угодити. СТЕВАН: Ни сви служитељи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
стола, задоцњење од десет минута, благословено стање, посете у канцеларији, приватни разговори типа „шта има ново, душо?“ ко би то све издржао сем рођених Београђанки, питам ја вас?
Мацо, промени му пелене! Хај де, Миодраже, дај пусу дедици! Шта ћеш бити кад поластеш, душо, а?“ Како једанпут не укапираш да ме ти фазони савршено не занимају. Нећу да се протежем по тамо неком губеру!
Још с врата почињу да избацују љубазности: — Боже, душо, што си се лепо поправила! Добила си најмање десет килограма, јел' да? — Хаљина ти је просто невероватна!
Покаже лежерно на два пакла „Винстона“, љубазно чаврљајући са свима наоколо. „Како си, душо?“ и ти системи, а затим сачека да се остали утишају и процвркуће: — Могу ли да платим у доларима?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли.
Скрушено, шумно „пролази спровод“.) - Зев би да зевне, јабуко творбе, тупо, широко. Пригрли, душо, окрајке певне. Скрајни се, бреже, покриј се, смокво. Петково подне, авет са греде, Недељом скита сумраком Среде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Скитница унук лети без крила, низ брдо тутње табани врући, а за њим виче бакица мила: „Не бјежи, душо, нећу те тући!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Т Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо, стајала си ти; Мирна си била, — ах, и ја сам ћут'о, Обома нама тужни беху сни.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА (очајно): Али ја вас молим, ја вас преклињем не говорите такве ствари! СИМКА: Па ми, душо... ДАНИЦА (трпа прсте у уши): Нећу да чујем, нећу ни речи да чујем!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Душан слегну раменима, и кроз смех проговори: — Душо моја, ком се жалиш? — Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита? Кан’ да с’ сунцу косе плела, А мјесецу дворе мела.
“ Ту се змају ражалило, Ђевојци је говорио: “Хол’ ми, душо, вјеру дати, Да ћеш к мене повратит’ се? Пуштићу те твојој мајци.
се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’ ми га!“ Сузе рони дјевојчица: “Како ћу т’ га убјелити?
— Жао, не жао, извести ћеш је, Извести ћеш је, и нама дати, И нама дати, и наша бити. 63. Мучи не плачи, душо девојко, Твоја ће мајка већма плакати, Већма плакати, тебе жалити, Кад твоје друге на воду пођу, А лепе Руже на
Њој говори млади младожења: “Што ме гледаш, драга душо моја?“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.
пише, а Марија везе; Неста Јову мрка мурећепа А Марији злата жеженога, Онда Јово Мари говораше: “Ој Марија, драга душо моја! Јели теби мила моја душа? Јел’ ти тврда моја десна рука?
Јели теби мила моја душа? Јел’ ти тврда моја десна рука?“ Мара њему тихо одговара: “Вјеруј Јово, и срце и душо! Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна рука, Нег’ четири најмекша
Плави зумбул оде на Дољане, Оста када у бостану сама. Поручује зумбул са Дољана: “Душо моја, у бостану кадо, Како ти је у бостану самој?
“ 138. “Зора зори, петли поју; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није зора, већ је месец; Поспавај, јагње, код мене!“ “Краве ричу око куће; Пуштај ме, душо, да идем!
“ “Није зора, већ је месец; Поспавај, јагње, код мене!“ “Краве ричу око куће; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису краве, већ су але; Поспавај, јагње, код мене!“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!
“ “Нису краве, већ су але; Поспавај, јагње, код мене!“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!
“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
заталасана осећања тражила су излаза, и она не беше у стању да их угуши... — Што плачеш, мамо? — Ништа, душо... спавај, чедо моје...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Тад јој рече Ристос Господ: Ајд’ у пак’о грешна душо, Грешна душо мејанџијска! А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св.
— Тад јој рече Ристос Господ: Ајд’ у пак’о грешна душо, Грешна душо мејанџијска! А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јер знај да мене кобне мисли море, И да се, као слабо дете, бојим. Ти чиста душо, буди Геновева Над заспалим Паризом која бди, Докле под њеним благословом снева Љубавник чедан и злочинци сви; И кад
Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом. И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће
Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама
За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене. Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом!
— Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба.
Али ти не рекох ни ''силно те љубим'', Нити ''душо'', нити ''очи моје сјајне'', Нити празном речју и покретом грубим Збрисах дражи неказане тајне.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Испратићу те, душо моја лепа, С немарном мином и осмехом лажним, Док се у мени старо срце цепа, С погледом можда неприметно влажним.
Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди. Слутимо л’ кад ће тако бити?
ТЕЖЊА На тлу што се испод нас колеба Под сумором садашњости болне, Мртвог неба, старости оловне, Шта нам, душо, још и сада треба?
И сна, и сна, душо, изнад свега! БУДУЋИ ДИЈАЛОГ Чувар их сêди кроз замак води стари. Заборав, прах, тишина, чудне ствари Ту су у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ово јој није без неке! Мислим ја... Говори, говори, а све наврће говор на Стану: како је прикладна, душо моја, како јој је већ ред мијењати домом, и шта ти ја знам... Најзад ћу ја: опрости, Стамена, жива била!
Оно нешто чему у простоме народу нема свагдашњега имена, што момка нагони да дјевојку пита: „О дјевојко душо моја, чим миришу њедра твоја“, јер томе мирису нема слична међу цвијећем.
“ „Ко је тај човјек?“ „Не знам му имена, душо, но висок чоек, виђала сам га у чети, давно, биће...“ „А отклен је тај човјек, бако?
“ „А отклен је тај човјек, бако?“ „Из Катунске нахије, душо, виђен чоек и...“ „Па ајде га зови!“ „Нек оде ко млађи, душо; млађи, брже ће. Ето га у Грујичиној кући.
“ „Из Катунске нахије, душо, виђен чоек и...“ „Па ајде га зови!“ „Нек оде ко млађи, душо; млађи, брже ће. Ето га у Грујичиној кући. А баки сад удијелите што, рад сретна шићара!
Једном мали Станин запита матер: „А мамо, шта ми је био покојни Јанко?“ „Ништа, душо!... Бијаше мио ђеду ти Пеју, а не бјеше нам род.“ „А бјеше ли Његуш?“ „Не — но чојак из свијета!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Момак: Срце моје, душо из њедара, ја сам у доброг хоџе учио и свакове дове научио. Кад те видим у лицу и струку, намах ћу ти дову проучити и
Кад те видим у лицу и струку, намах ћу ти дову проучити и по твоме лицу, душо, пухнути, да ја тебе никад урећи нећу.
Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице! (Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад
(Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад сам твоје угледао лице! Бијаше ми се памет преврнула, ноге су ми задрхтале, а срце ми закуцало у
— Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру! Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: „Кажи господару своме: још сутра може нас овде
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи
Али он приступи к њојзи, и рече јој: „Не бој се, драга душо, ништа; ја нисам никакав рђав човек, ја сам царски син, па кад хоћу да ловим, дођем овамо, а ову медвеђину носим да ме
од страхоте, ал ето ти ала иде, како дође у колебу, стаде мирисати па рече: „Овде има рајска душа; изађи, рајска душо! не ћу ти ништа.” Девојка изађе, онда јој ала каже: „Јеси ли ти моју колебу почистила и моју ватру наложила?
Кад у вече дође ала онако исто с ветром, запита је: „Рајска душо! што ниси моју ватру стакла и моју колебу почистила?” А она јој одговори: „Нисам ни код своје куће чистила.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
По сата, или више, било ми је у усти «нано моја, нано слатка! Јуло, срце, Јуло, душо!», (мајку сам моју наном звао) и више би ту лежао, да нису се чобани око мене скупили и почели ме утешавати, а ни сами
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не видиш ли да је вратрова порука! Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе. — Дакле, те нису изагнали, душо материна, срце материно — пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији. — Дакле, си баш послат?
како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори полако „Поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска, шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска, ајде ка коме редовнику споради тога!
“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска, ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ао, селе босонога, Зла ти маја до зла Бога Не дала ти чарапица, Ни лаганих папучица, Да учиниш клепа клапа За тобоме, душо, скапа'! Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса!
“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада'!
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару
Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само црвенога.
те зовем; Кажи ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми, какво Име да ти дам!
“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела. Што ј' најлепше, радо бих јој низ'о: „Видиш, душо, пролеће је близо“ А њој свану: - „Пролеће је близо.
Али ти не рекох ни „силно те љубим“, Нити „душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах чедне дражи неказане тајне; Јер, к'о снежна
К'о дрвеће и моја душа пупи, И са блаженством сан стварања снива. О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, Сатано, обрати погледе, виђи престол оца превјечнога: он је старА начала и конца! Обрати се, душо изгубљена! Пролиј топле сузе покајања пред општијем творцем милоснијем; познај име свемогуће што је и значење
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све тако док не спази Скопље, кад сви умукоше, јер Јаћим понова завришта: „Где си, каже, душо наша, жељо жива? Где си, Душане, круно царска, да видиш соколове твоје сиве?
Брзо! Ох, брзо, забога! — Хвала душо, сретна била! И ја потрчах, остављајући старца који је благосиљао, па чим је стигох: — А мама Ваша шта ће Вам рећи?
“ „Ко, кажем ја, где, зашто?“ и трљам очи, не видим, нећу да видим, а морам и гледам. А шта гледам? Ево шта, душо моја. Дакле: тезга; јесте тезга. А по тезги, као јастуци напуњени месом, ваљају се огромна прса, њена сопствена прса.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када се баба докопа прстена, пећи ће јој: — Ходи сједи, душо, за ме на ову кожу! Она сједе, а бака шипком пуц по кожи, и обје одлетише.
Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар! — па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан буб,
Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па
Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде
Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне
Ћипико, Иво - Приповетке
—Из далека, чак из Загоре. —Па си овде дошла? —Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Не ти је соко на руку. Но ти је прстен на руку. Не дај ме, стара, не дај ме! Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се! Не ти је змија на ногам, Но ти су жуте папуче.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Него, дедер ви, душо моја, видите је ли ту гдегод моја жена. Хтео бих да разговарам с њом. АНКА: Хоћу, само, је л' те пристаћете да вам
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА своме добротвору На небу си, света душо, Текелијо Саво! Тамо очи подижемо Кад је небо мутно, Кад је небо плаво.
Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887. НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА Српска душо, Бипарићу Јово, Мало ко те подубље познавô. Шална воља бршљала те с поља, Њом се крило што је врло било.
Рибица се стаде молит’ старом рибару: „Пусти мене, добра душо, натраг у море, А откупа, каква хоћеш, ишти, — даћу ти“.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
кад нас такао, Кривотворну зору којој пишу оде И силазак у срце ко силазак у пакао По љубавно ђубре уз сјај непогоде. Душо, животињо коју прати сета, Упознај нас с мразом који пише песме; Шумо тешка римо накрај бела света, Зар зло побеђено
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен?
Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота! СТАНА: ’Ма шта ће овде таки разговор? ГЛАВАШ: Па ништа, бако, Хвалим вам
Сирото, слуша, блене, не знајућ’ Шта бива данас с мајком његовом, А ти га тешиш лепим начином: „Смири се, чедо, душо мајчина! Тебе се ради мајка удаде!...“ То беше Бошко!...
Јер знади, душо, твоје маћехе Пређашњи муж је био... Кулиза! СПАСЕНИЈА: Кулиза?... ГЛАВАШ: Јесте, он Кога се грозом народ спомиње!
Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...“ „Ја ићи морам, моја невесто!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба?
Те над нама руке дигне, Заједно нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у том часу?
ти се птице чине, Не познајеш јаде њине, Склапаш од њих очи своје — Моје среће до два врутка — Мила ружо, душе душо, Шта ти желиш тог тренутка?
те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.
А ја можда, што још никад, Изрекô бих црне мисли, Изрекô бих, где се очај, Где се живот смирит’ може — А ти, душо, безазленко... Ох, сачувај, благи Боже!
Излити цело срце Није у нашој власти; — Нагађај, љубо моја, То што сам хтео касти! ХХХВИИИ Нагиздаћу те душо, Руменим песмама, А опасаћу тврдо Најслађим жељама; И сву ћу своју наду За груд ти задести, А вилу ћу замолит’,
Славуј пева, Не знам гди, — Овде срце, Овде ти! ХЛИИИ Душо моја, шта сам снио, Чудновати сан; На Косову ја сам био Баш на Видов-дан.
ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту нашарô Пољупци српски грб.
“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела. Што ј’ најлепше радо бих јој низô: Видиш, душо, пролеће је близо. — А њој свану: „Пролеће је близо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Могу ли ја, бедни, то пожелити Да ћеш, серце, за мном тако жалити? Пре ће, веруј, сјајних звезда, душо, нестати, Пре ће солнце от запада свога остати, Нег' ја љубит, душо, тебе престати.
Пре ће, веруј, сјајних звезда, душо, нестати, Пре ће солнце от запада свога остати, Нег' ја љубит, душо, тебе престати.
То ти само, серце, увери мене Да неће у тебе бити измене; А мене би лако било, да можно бити, Трипут, душо, тебе ради себе убити, Тек да могу, бедни, тебе љубити.
Сад ја видим да ме вараш, Јер се с другим разговараш, Љубезна. „Не варам те, душо моја, Не варам те, серце моје, Љубезни. Кад се с другим разговарам, Тебе, душо, не остављам, Љубезни!
„Не варам те, душо моја, Не варам те, серце моје, Љубезни. Кад се с другим разговарам, Тебе, душо, не остављам, Љубезни!
“ Ако л' се кад утрефиш да ме дигод сретнеш, Чувај да се на мене, душо, не насмејеш, Учини се канда ме нигдар вид'ла ниси, Учини се као да ти моја била ниси.
Непознати песник ПЈЕСН за похвалу некоторе госпоже новосадске Срећан, душо, срећан сат кад си на свет стала, срећна тебе Нови Сад земља васпитала: опхождење, красота, медне речи,
Цвет плаветан нек’ те, душо, увери Да ми серце от љубови све гори; Нек те силно опомене Да се сећаш бедног мене Почесто.
тури младо момче Па повика шупљим гласом: „Отварај се, неми гробе, Ево иде младожења Са лијепом невестицом. Душо моја, Цвет-девојче, Буди само добре воље, Светла софра на нас чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из
Буди само добре воље, Светла софра на нас чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо,
Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И
му име даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су се накитиле, — То су т’, душо, енђебуле.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш ужасно!
или отрова, ...Или?... О!... Опрости, душо светог пепела, Занетог ума мисô паклену! Верна си била ти!... (Види једног гаврана.) А нећеш, гавране!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Страшан је сан — Ал’ веруј, душо, Лепшу ти јаву доноси дан. ЈЕЛИСАВЕТА: Никад! О, кнеже, кнеже, никада!
Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо! Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову
Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста... Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо! — објеси се Мијо о врат једном ђендару, па стаде плакати.
Немој, моја слатка душо, да се затре моје племе... моја крв, Бог ти сваку срећу дао! — преклиње покојни Мијо, а сузе му теку низ образе кô
Колико ли сам јада и чемера на теби видио!... Столе мој, моја слатка душо! Столе мој, грдна рано моја!... Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није!
— Ама народ припитује, моја слатка душо, па ја, 'нако знаш, казујем... Шта'ш:: дрво на дрво — чојек на чојека. Тако је увијек било.
кô прави Србови. Нема у овој земљи прáве. Наша је прáва на Косову закопана... Ето, Крсто, моја слатка душо, нешто ти попушти, а нешто ћеш и ти, Маркане, моја слатка душо, попуштити, па ће, с Богом, сваком бити право...
Ето, Крсто, моја слатка душо, нешто ти попушти, а нешто ћеш и ти, Маркане, моја слатка душо, попуштити, па ће, с Богом, сваком бити право... Тако, дјецо, Бог вам сваку срећу дао!...
Јеси ли ти 'вође господин пријестолник или сам ја?! — питô би га намргођено кнез. — Ама, моја слатка душо, ни суд не воли да му се за свашто тужака...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Преда мном стоје завејани пути, Звезда за звездом очајно се гаси. Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути. (1915) МИСАО НАС ЈЕДНА РАНОМ ЗОРОМ БУДИ СИНГИДУНУМ Ноћас сам те снио, престонице бела, Китњасту и младу
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) АНЂА (чита писмо): „Ђока”. ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго. АНЂА (чита озго): „Марице, душо моја!” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле?
КАПЕТАН: Је л' хоћеш да признаш? ЂОКА: Ама, немам шта да признам. КАПЕТАН: Читај! ВИЋА (чита): „Сваки, душо моја, Сноси љубав разно, Ал' мен' је без тебе Увек срце празно!” КАПЕТАН: Цврц! Па то, бре, нешто као из лире!
(Ђоки.) Имаш ли ти, брате, што опасније? Ово није ништа! (Вићи.) Има ли још? ВИЋА: Има! (Чита.) „Ја те волим, душо, Жаром срца свога, Ти си мени звезда Срца млађанога!” КАПЕТАН: Свирајте ми, тамбураши, један, два!
Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти: „Душо моја, жића млађанога”, један, два!... Има ли још што, господине Вићо? ВИЋА: Има на овој страни неки запис.
Само, молим те, слово по слово, сваку реч да чујемо. ВИЋА (чита): „Душо моја”. КАПЕТАН (разочаран): Опет „душо моја!” (Ђоки.) Ама, ти си бре нека шушумига!
Само, молим те, слово по слово, сваку реч да чујемо. ВИЋА (чита): „Душо моја”. КАПЕТАН (разочаран): Опет „душо моја!” (Ђоки.) Ама, ти си бре нека шушумига! ЂОКА: Молим вас, ја не дозвољавам да ме вређате! КАПЕТАН: Е, бога ти!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће
„Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада... Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива.
Ћипико, Иво - Пауци
Али тек што људи испише прву чашу за покој Маринове душе, удовица зажали и стаде да нариче за покојником: — Марине, душо, 'ди си сада ти?.. Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов...
Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... Чујеш ли, Марине, душо? ... Илији бијаше жао Марина, који га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Илић ПЕСМЕ Садржај И 1 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 2 МОЛИТВА 3 НАД БЕОГРАДОМ 4 ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! 6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ...
Можда чекаш снова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме? 1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам
Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са
наш свет да Љељо узвије руком, Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим красом Заварај, душо, бледи сан, Док весник зоре не поздрави гласом Весели дан! 1883.
1885. Т* Под нама лисје шуштало је жуто, Крај мене, душо стајала си ти; Мирна си била, - ах, и ја сам ћутô, Обојим нама тужни беху сни.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети! МИРОН (са клупе): Не бој се, не бој, Божја душо! ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја била« лако не заборави. Ову да свака девојка добро наизуст научи пређе него што почне читати романе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
или најстаријој сестри ви и даље правите љубазно лице, милујете малу наказу по косици и одговарате јој: „Јесте, јесте, душо, видео сам, врло лепе пипе, особито лепе пипе!
— Ох, душо моја, — одговорио би он — зар је мени у овоме тренутку до шницле, ал', ако је будеш оставила, остави и мало салате.
— Па ако би могла да потуриш и мој, да не бих плаћао прање. — Донеси! — одговорила је она љупко. — Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!
И одиста, када сам Фани (тако се звала) изјављивао љубав, мени је треперило наврх језика да узвикнем: — Ах, душо, зар је мени овога тренутка до шницле, ал' ако је будеш оставила, остави и мало салате. Мени је до тебе, само до тебе.
Такво једно моје љубавно писмо гласило је на пример: Душо!!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
а, одакле? Рекох му. Он се завали, уздахну, и проговори више за себе: — А, све... а, пропаде... — А Кочо, а душо, а није све пропало — подражава га један из угла. — Ми смо ти врба; што је више крешеш, а све се, а више, а подмлађује!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо!
Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ходи да играмо и да певамо. ОСТАЛЕ ДЕВОЈКЕ (одлазећи играју и певају): Шано душо, Шано, отвори ми врата, Отвори ми, Шано, врата, да ти дам дуката.
Не знајем ништа за себе, Бре, леле, леле момиче, Момиче, зумбул девојче, Погибох душо за тебе! ТОМА (узбуђен, узрујан): да јест... Јест...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, упрљаног крвљу, прахом и знојем, заручница га није познала: „Душо моја, млада Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо, припознат не мореш ради лица потна, напрашена, што
крвљу, прахом и знојем, заручница га није познала: „Душо моја, млада Доротејо, лила селе Деренчића бана, ал' ме, душо, припознат не мореш ради лица потна, напрашена, што посмиди прахом и оловом?
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе! Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!
Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло!
Но да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар'ва делибашу, нека другог већ не шиље к мене“.
Али Турчин љуто проговара: „Душо моја, Страхинова љубо, немој мене, но удри Страхина: нигда њему мила бити нећеш, пријекорна бити довијека, кориће те
Ал' беседи Мусићу Стеване: „Божја помоћ, моја секо драга! Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле?
је мени даде: „На, девојко коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по имену моме: ево т̓ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга душо моја, да ти с̓ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа
ћеш мене споменути, по аздији, по имену моме: ево т̓ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга душо моја, да ти с̓ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узеђу те за Милана мога, за Милана, богом
мени даде: „На, девојко, бурму позлаћену, по чему ћеш мене споменути, а по бурми, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа
ћеш мене споменути, а по бурми, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана, богом
даде: „На, девојко, копрену од злата, по чему ћеш мене споменути, по копрени, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, тебе, душо, добра срећа
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дирнута његовом бригом, Луња сакри главу на Јованчетове груди и тихо заплака. — Луњо, душо, шта ти је? — Сви сте ви мене оставили, читава дружина! — промуца Луња.
— Ехеј, куда, шефе? — повика Луња. Лијан, њен дотадашњи „шеф“у обавјештајној служби, весело одврати. — У бој, душо, у револуцију! — Збогом, шефе! Не заборави ме! — Збогом, душо, памтићу те!
— У бој, душо, у револуцију! — Збогом, шефе! Не заборави ме! — Збогом, душо, памтићу те! И тако се растадоше дјевојчица Луња и њезин „шеф“, дугогодишњи пољар, бескућник и весела скитница,