Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То мрко стење чувало би моје тајне и никад не би оно сведочило противу онога који му се и срцем и душом повераваше... Са таким мислима сам и заспао.
Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме... А ја, госпо, само љубим, љубим свим срцем, свом душом, љубим моју дивотну девојку, мој свет, моју селену!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу. Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под
се да се ови притом престави, и на самој смерти чују од њега ове речи: „Праведни и благи боже, да будет душа моја с душом Османа мога!
Прекрасно учи Исократ: „Старај се да си телом трудољубив, а душом мудрољубив; да с оним исполњавати можеш што за добро находиш, а с овим да предвиђаш што ти је полезно.
Такови људи, љубећи са свим срцем и душом бога, кад познаду божју истину, љубе је већма него сваку своју привремену корист и него исти маловремени живот на
зуби, младост и лепота вене и ишчезава, дни наши пролазе и ми с њима, с телом к гробу се приближавамо, а с бесмертном душом к вечности која каква ће нам бити, од употребљенија овога краткога овде времена зависи.
Али словесном душом и прекрасним разумом богом обдарени и украшени чловек да овако мудрује, и да се овако неких старинских плеснивих
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Беху већ сустали — спали с ногу. — Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо! Ово се изгибе! — Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону... Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики.
Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.
Само нас гроб може раставити, а више нико. Он це загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... Зачу се топот коњски... Он диже главу и погледа...
— И друкчије не може ни бити!... Јер, онда, како би назвали овај наш устанак? Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо
Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... Ништа тако не може зближити људе као невоља. Ту ти тада нема непријатеља...
— Је ли се склонило све? — Још није. Али све што је нејаче и болесније склонио сам!... Још раде... Станко дахну душом. Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: — Да бар могу мирно боловати! — А шта ти радиш?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.
скрхан на самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима им сунце другог
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Аксентије Смиљанић позна га у мраку: — Побјеже! — рече он. — Ко? — Учитељ! Поп дахну душом: — Срећан му пут! — Шта? — рече Аксентије. — А Мара? — А? — И она с њим!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу, и то за ону коју је држао Аркадија црквењак, а другу је певницу држао стари учитељ с ким се
Него она... она комендија само да прође, да ми се скине с врата; дан’о би’ душом... чисто би’ се наново родио! — А... како стоји, бога ти? — запита га и погледа забринуто гђа Сида. — Та...
До повратка попова с пута била је мекша од памука и мирољубива, а чим је чула како се ствар свршила, одахнула је душом и осетила је шире око врата.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Два рата и једна побуна, ти тек што данусмо душом, ево ни ране ми нису још суве, а, врага, шта се понова спрема. И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства,
„Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић. До мало час понизна, понижена и јадна ево је како се накострешила, горда, пркосна, неустрашива.
само вијугаве, змијолике линије жене са којом је толико пута посматрао сличне сунчеве заласке и коју је волео свом душом и свим насиљем своје крви и меса.
га је бујност по некад бунила те кривио себе што не може да се обузда, он је са оном бујном физичком одважношћу и са душом уздигнутом и мирном све дотле пролаз ио право и часно кроз живот.
Он је био први кога је боље и ближе познала и са својом младом душом ушла је она поверљиво и радосно у онај живот у који је он повео.
Па је са том душом, широком, пространом и светлом, јурио, јурио, јурио у сусрет оном јасном и милом плаветнилу светлога неба. ВИИ.
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је затруднела супружница и када се приближише дани роди мушко чедо по прошењу молитвеном. Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова.
Родитељи, пак, његови, оцећајyћи натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гдедаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом својом.
Бејаше и дете благообразно и весело душом, и напредоваше у уче њу, и изазиваше дивљење својим разумом у детињем узрасту, тако да су сви говорили: — Ово ће дете
А сви чувши, умилише се срцем и душом. Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама!
Труђаше се младић, саосећаше старац, јер подузимаше срцем многа клањања, падајући удовима сина свога, душом састрадаше у свеноћном распећу његову.
А овај је сматрао долазак синовљев као зрак светлости, тако се просветлио душом и свима чулима, н благодарећи подиже своје преподобне руке к Богу и њима загрливши га, са сузама у љубави целиваше га.
А свети старац гледајући како га син служи и негује као анђео, потоцима топлих суза радосном душом због њега к Богу обливаше се, и тако се као штитом молитвама његовим окриљен од бесова сачува.
младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим анђелским образом украсивши се, и тако се светим и пречистим и бесмртним и животворним и страшним и
у таквој необичној и неизрецивој слави, као што раније казасмо, разумеде да је велику благодет у Бога добио, и неситом душом због њега весељаше се, и још више се уздизаше добрим обичајима монаштва, постом и бдењем и молитвама.
и места покоја, наједном се црква благодаћу Светога Духа као неким благовоним ароматима испуни, насладивши све душом и срцем, и учини све веселима и тихима, и сви, задививши се невидљивој благодати, говораху: — Откуда ово?!
А он начини велико славље свима придошлим, љубазно их угостивши, и милостивом душом и широком руком све, од првог до последњег обдари, а прота и његове пратиоце задржа гостећи три дана и обдаривши
“ Божји човек и равнатељ његова милосрђа чувши ово паде душом у скрб због овога, и по речима брата пожури се, хотећи утешити његову жалосну душу непоколебљивом вером у Христа, као
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Монотони и тужни тонови гусала потпуно се слажу са народном душом када она обнавља успомене из историје пуне патњи и понижавања. После пропасти Србије 1915.
То су, дакле, заиста Словени, али Словени са јако промењеном душом и јако промењеним животом. Врло су интересантни психички утицаји Аромуна, јер су они једна врло изразита и јасно
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
XXИИ ПРЕЂАШЊИ, без АГЕНТА СПАСОЈЕ (враћајући се од врата докле је испратио агента): Господо, приберите се и да'ните душом. АНТА (дубоко уздахне). НОВАКОВИЋ: Не умем да се приберем, верујте, не умем да се приберем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
на њега примамљиве погледе, очи им моле да се смилује на њих, у игри лагано руку стискавају Све бадава; он је већ душом Лујзин. Све се једно те једно игра.
Црњански, Милош - Сеобе 1
мада је био потпуно при свести, опран, умивен, ван сваке опасности, чињаше се жут и помодрео, као да се бори с душом. Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа.
А иза њих, у даљини, брда. Пук одахну душом и попада да се испава, после толиких дана непрестаног хода, у топлој, летњој ноћи, пуној звезда.
Тако, још једном, и те последње ноћи, Исакович, борећи се својом душом, реши: да је његов дотадањи живот био зло и да треба отићи некуд, где мора бити да је боље.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Са душом се раставио, са мном се саставио.“ Љубавна магија, видели смо, често није безопасна: њен циљ је да поступцима приволи
И кад се вратите, не можете му ништа учинити. Дона бајалица је душом одувала, руком одмахала, и травом растурила. На Милана живот и здравља!’ Ово му говори у три реда.“¹⁵⁸ 5.
патријархалној култури, јер човек се увек куне оним што му је најдраже, најдрагоценије и најсветије: Богом, чашћу, душом, правдом, децом, огњиштем, сунцем, оружјем, очним видом итд.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али прије свега, пресвијетли господару, свом душом и срцем, стављам се вама на расположење! Ако бих са ово мало свога знања и много преданости и добре воље могао вам
— Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно. — Сад бих је већ узео и да је не љубим, а љубим је свом душом. — Па у добри час!
Може бити да их је, поврх свега, гурао једно другом у загрљај и нагон за укрштајем, те „човјек из свијета“ приону свом душом за „чедо природе!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Док су ранији српски писци свом својом душом учествовали у свом књижевном делу, радовали се и жалостили, клели и благосиљали, он мирно и хладно прича догађаје и
Са народном душом, изучен у народној школи, са високим мишљењем о песничким способностима српског народа, он је готово исто тако био ђак
сенки унесе што ређе осећаје, што суптилнија осећања, труди се да ухвати оне суптилне везе које везују душу човека са душом ствари, људски живот за васионски живот, да место општих и простих идеја дâ више поетске симболе.
И после вербалиста какви су преплавили српску књижевност, Ракић, стојећи на висини модерне мисли, са душом модерног развијеног човека, добро је дошао са својом интелектуалном, готово интелектуализованом поезијом, у којој се
У овој болној књизи нема ниједне мисли, ниједног осећања које песник није свом душом својом осетио и свим својим бићем проживео.
у свим тим предметима којима је он умео дати величине и поезије, Станковић је увек присутан, са свом својом широком душом. Међу свима српским приповедачима нико није био субјективнији и поетичнији, нико није такав потпун импресионист.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. А Змајевић — ох махни му јаде, Бог нам таквих не дао никаде — Ма је чудно
Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује. ИИИ Ветри душу од планине, Ама таки још не бише, Као когод да ту гине, Кô на смрти да уздише, А то
ту гине, Кô на смрти да уздише, А то лисје са дрвета Да чудно ли зажубори, Зажубори, затрепета Кâ да с' когод с душом бори, И душа му к њојзи оде И кâ нож га сад прободе. ИВ Сунце грану, он уздану: „Ваљда опет није, Боже!
Проклет био, куда год одио, Он нам Турке у срце пустио“... То говори, а с душом се бори, То изусти, лаку душу пусти. А Милета?... Ох, мани ме саде... Ко ће причат те големе јаде?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Цура недјељом није никад обављала свој необични посао („не ваља се свецем!“), па се свом душом предавала свему ономе што сеоској дјевојци доноси и обећава красна света Недјеља, заштитница грешног женског рода.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање светлиј' дана, да просветле светску тмину; ал' уместо севљу њи'ну да утече светски мрак: муњско умље
Ил' тајне те што покрива твој хум разумјет неће никада наш ум? да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном? Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак?
А наша деца песме су моје, тих састанака вечити траг; то се не пише, то се не поје, само што душом пробије зрак. То разумемо само нас двоје, то је и рају приновак драг, то тек у заносу пророци слуте, Ѕанта Мариа делла
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) МАКСИМ: Лепо си почела. СОФИЈА: Немој тако, Максо, та ти знаш, да ја свом душом идем да ти угодим. Нит ме вици шетња, нит ме види честито црква, па све ти није право. МАКСИМ: Ал да куваш; то оћеш.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У једначини света ми смо бином: То није реко Петрарка Лаури, Но матрица је иста. Исти покрет. Говор душе с душом, како рече Сократ. 9 Ми смо две жиже у једној елипси Што непознатом телу је путања; Је ли то звезда?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ти облик мој си - далек садржај ми. ИВ Калопер-душом одишу ми чувства: свељубав ја сам, истих жудњи кућа, од једне фруле створим жубор фрулства а снага моја
фрулства а снага моја чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“ Калопер-душом одишу ми чувства. Звоници срца што би да занеме јер нигде нема да истече време кад исток-чаши порумене уста.
(Да не деси се да ми крвна свила „Процвили страшном песмом без мотива“?) Калопер-душом одишу ми чувства. В У светој тузи хлапе жуч и оцат, а плима хвата алој, смирну, миро: у сусрет Сину кренуо је
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Успут већ скида шешир и мантил). ДАНИЦА (улази, и кад види да нема никога, чисто одахне душом). САРКА (провирује на врата, комотна, разголићена): Је л' те, молим вас, има ли овде у кући каквих папуча?
Тад му даш парче хартије па он лепо напише: „До данас сам припадао тој и тој партији, а од данас...” и човек да'не душом. Ето, тако сам ја обрлаћавао, али не могу тако њу, ову девојку.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...
Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало. Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.
Она првипут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Ој Бога ми, млад јуначе, Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем — Веће душом девојачком.“ 152.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
тог Темишвара, мађарских племића, пролетера и металаца, постојао је и један други Темишвар, коме је моја породица и душом и телом припадала, тада. То је био Темишвар Срба, остатака, варош стара, умирућа, фанатична, верска.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго.
Уосталом, и боле је што више, а главно је да смо сви у осећању и мислима сложни, дишемо једном душом кад је питање о нашој милој отаџбини.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи...
Једва се успесмо на другу страну, те да'нусмо душом кад почесмо слободније да корачамо. Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити на чисту и глатку рудину.
— Натраг, коме је мио живот! викну онај из трња јасним но узбуђеним гласом. Дахнусмо душом, кад чусмо човечји глас. Као да нам је само то требало да проговори, те да нас увери да је он човек, па да одмах
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази. Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата.
Срета спаде с ногу радећи. Уморан и телом и душом, али ипак задовољан. Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Који ли је сат у овој ноћној мемли? Старац дрема, погрбљен иза плота, С обема ногама на стврднутој земљи, А с душом далеко, далеко изван живота.
БАЛАДА О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ Под Јелицом, у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко ливада!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Владај над мојом душом, моћно дете, Са расцветаним ружама у коси, И власт нек твоју ништа не омете, Ни бол, ни плач, ни реч што милост проси.
Пропашћу и ја, и са мном сви они Рођени с душом немирном, у дане Ћифтинске страсти и намерне мане, Кад необичан осећај се гони! Таква је судба!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тихо, да Софку не узнемири и пробуди, иде по кући, кујни, и одједном, заборавивши се, свом душом јаукне: — Ох, проклети! И само то. Ни ко проклет?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мотива; О, у те дане да ми се пренети У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота
И док ћуте звезде, стазе, руже, Ја их жалим, оплакујем, волим; Искидане мелодије круже Мојом душом наивно и боно. А часови струје монотоно. Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже.
И осећам душом мирис благе амбре И источну радост, и љубав, и страсти Господара старих поносне Алхамбре Што испише пехар кратке
плаха Моћног освајача, и љубав што вара, Племенита жртва властелинке младе Са очима пуним звезданога праха, С душом пуном снова што прођу к’о пара И са срцем које остављају наде.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
виде дјеца јасно што ни доцније јасније видјети неће, јер се доцније ријеђе човјек загријава толико да са свом душом пријања за нешто.
Дјеца су редовно долазила на рочиште, весело идући тамо као на забаву, а враћајући се дома сваки дан боље оснажени душом и тијелом.
А мио ми бјеше како га видјех; нешто ми га крв дава. А и он, сиромах, душом бјеше прионуо уза нас, одмах с почетка, но зазор му бјеше, шта ли, да остане, те наваљиваше ’водите ме к Владици!
летио по пучини морској, по тој дивоти, гдје не сусте поглед ни Приморца, а камоли човјека са сјевера, још са онаком душом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Најцрња је хаљина сиромаштина. — Најскупља је сиротињска солда. О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе.
“ — „Не пишти, Петре, не цвили, — вели му мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на
свете мисе које су се пјевале по пуку и народу кршћанскому, да буду од користи и на небу богу од славе и мртвијема душом за спасење а на земљи живијем јунацима на здравље и весеље!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Камо ми жена?“ Она се смете не знајући му шта одговорити, него то толико да ништа не зна, и закуне се ње проклетом душом.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако сам и грешан, Спаса мојег молим да будеш сачуван душом и телом и све божаствено стадо. Ако хоћете сазнати о мени грешном, то с милошћу Божијом и светом вашом молитвом
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав ваш У Лајпсику, 1783, Доситеј Обрадович августа 15.
заборавила, пак истом уједанпут опет као да се је с медоточном сладошћом његовом састала и с горећим срцем и душом почела га учити. Тако је мени било гледајући грчка слова и изговарајући „алфа, вита, гама, делта, епсилон“ и прочаја.
Но, колико га више љубим, толико сам му више дужан правду и истину представљати и говорити. Рад сам срцем и душом, после бога који ме је создао, мојему милому народу угодити, обаче не лажући и истину светлу као сунце под ноге
Ја: „Да ме опростиш, господине, светац знам да нисам, а луд не би[х] рад бити; али овако мислити желио би[х] срцем и душом. Сваки не само поштен официр, него и најпоследњи солдат овако ваља да мисли ако жели да је свога званија достојан.
полезне лекције чадам његовим предајем, ка|ко он тако и честна и добродетељна супруга његова госпођа Јелена, родом и душом благородна, описати не могу како су ми добри и љубезни били.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити. Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и
— Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. — Шта може бити?
— Ништа, при богу; нисам ни познавâ оне људе. Нико ми ништа од њих није био крив. — Ма како то? — пита Брне с малом душом. — Јето тако: жедан сам крви. Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.
А тај је Наћвар с душом у носу! Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Док чекамо ко ће низ видик што се мрачи Отићи први од нас, нем, са душом кипа — Ја одох у бол, у себе. Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године.
НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ На Невском проспекту: канали И мост са лавом као стражом. Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пева петом сину што ће газда бити. Први газда, а надничарев син. Син Толе Дачића. Презиме је капа. Ништа. Сам ће душом да осети ко му је отац. Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и цвеће је мало, Што је својом душом мирисало; Лако ј' цвећу кад мирисат' знаде Па излије из срдашца јаде.
“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага!
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене
Стазама старим, и душом и кроком, Времена прођох и простора миле; И погружена у болу дубоком Стигох уморна дому под окриље.
Недирнута, чиста, цвет ледених гора, Ти не примаш рђу погледа преласна. С очима славуја што у мраку куња Ти ходиш са душом малокрвног чеда, Укочена, смешна, - док се порок шуња И негрљен стас ти са грохотом гледа.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Колико сам и колико путах свод плаветни неба свештенога, брилијантним засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ПИТАГОРА Године 520. пре нове ере, у коју ћу да се сада пренесем душом и телом, Апенинско полуострво обасјавали су светли зраци јелинскога духа.
Не дођох овамо да вам правим конкуренцију, већ да посетим свог земљака, Герарда из Кремоне“. Он одану душом. „Герарда из Кремоне? - Знам га врло добро, он је - Бог му дао дуг живот! - мој искрени пријатељ“.
И ја сам му и данас још, иако Ломбарђанин, одан душом и телом. Он ми је своје поверење поклонио у пуној мери и био према мени вазда добар и благодаран.
Шта ће помислити намештеници ковнице кад вас овде опазе?“ Чичица одахну душом и слатко се насмеја. „Шта ће они помислити? - Седите, молим вас, па ћете то одмах дознати“.
Деца се унесоше душом и телом у ту игру, а обрашчићи им се зајапурише толико да, када се сви обредаше у улози Алије, наредих кратак одмор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ајде, реко', једном да се да'не душом и да се испавамо као људи. Тако сјашем ја, поведем уморно кљусе, па пођем лагано кроз село да изберем згодну кућицу.
Тада са проклетством живота, ја доживех последњу самоћу. Са душом пуном безбожничког бола, ја оставих гробље праћен крупним капљама кише. А кад сам легао, киша је пљуштала.
Тада на његовом лицу заигра чудно израз неке дубоке мисли и јада. За неколико секунада букну пред његовом душом сва његова прошлост до најудаљенијих завојица, један живот сав одвратан, буран, перверзан, свакојак.
Управо отуд ми једино и моћ да држим перо. А ако се све лепо сврши, што бих ја желео свом душом, и лептир одлети одакле је и дошао, теби ћу дуговати живот, који је ипак нешто позитивно и не даје се тако лако за оно
И таман се Јаћим почео борити са овом другом душом, кад га неки ђаво стаде дрмати и трзати за рукав од кошуље. Јаћим као отвори очи, подигавши своје густе веђе, али их
Са погледом прикованим за земљу трпео је тај стид, једино чему, са својом душом од гвожђа, није могао да одоли. И згурен, брисао је све даље, и питао се: шта је то што има и што му пружа слобода
Млади артиљеријски официр као да дахну душом кад се разговор сврши. И као у њему тако исто и у игри не узе учешћа. Пошто је оставио књигу, устаде, протеже се,
Он је човек са душом од гвожђа. Да знаш како је он знао да чува силу народнога карактера! Да знаш како је он био велики!
Ето ко је он. И данас, срећан од испуњене дужности, са душом пуном славних и бесмртних успомена, гледа он ово мутно, сиво и ситно време и верује. Да знаш каква је то вера!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дијете је не препознаје, још јој не зна имена ни слова, али већ се јежи од њезина хлада. Колико пута дјетињом душом промакне, незнана, смрт! И за њеним проласком, куд је она помела својим црним скутом, остаје вир празнине...
Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао читаоцу, из ретка у редак, све што ми прође мишљу и душом. Ћаскао бих с њим.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом. Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...
Али само док се докопам пушке и добра оружја... Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.
Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.
Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша. Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. — Што ли је то Јово поранио ? — рече он.
Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада. Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
по покрову ледном, На лице твоје, што побожно труне, Унети израз у линије, боје, Расточит самрт и спојити узе Живота с душом. Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом.
па и желе! Чини ми се кад бих плак'о — То би било тек весеље! ... Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се креће — Разлива се у опело.
Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
војничким поздравом поздрављали старог цара и погледа упртог у њега, марширали као један, једним срцем и једном душом, а земља је надалеко одзвањала од снажних ритмичких корака који су надјачавали бурно клицање одушевљене гомиле која се
сенс” означавала је од тада за мене осећање човека који зна како да увежбава коња и да му се посвети свим срцем и свом душом. Ко обучава коње, не сме никад мислити на себе већ увек на своје вољене животиње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу.
А није била ничему узрочна. Свом дјетињом вољом и душом приону уза свога поочима, свога хранитеља и једину своју утјеху. Али он се не одазва њеној дјетињој љубави.
Тада би пожељела да се настани у кућици, повише увале и свом душом чезнула би за својим знанцима из младости. Али сада, у друштву с њим, не осјети ни слатке туге, ни сласти у животу, и
ИВО ПОЛИЋ Иво Полић враћао се у Србију с пуном душом утисака из цариградских лепота. Те утиске, који се беху дубоко уврежили у његову душу, ни настали велики светски
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
из хришћанства, али, верујем, преко или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели Није знао кад је умирао.
Куленовић сигурно није песник који лако и често постиже обликовну равнотежу; он, сликовито речено, сваки грам склада душом плаћа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НАТА: Није, бога ми, него, верујте, не могу даа да'нем душом од разних седница. Знате, док сам била министарка, сва женска друштва изабрала су ме у своје управне одборе, па сад
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мада је био потпуно при свести, опран, умивен, ван сваке опасности, чињаше се жут и помодрео, као да се бори с душом. Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем. »Стармали« 1881.
ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара. Што сам негда загрлио Душом на уранку Пратиће ме црном гробу, Вечитоме санку.
Звержине) Ако турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко
»Стармали« 1884. ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом. Колеба је свака Демостена знала, Ал’ је лоша срећа Грчку сахрвала.
Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо. У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што тај стисак обећава.
Пољупцима првим Спрао прошлост њену, Кликнуло му срце: Имам добру жену! А она га душом Покајничком крили, Шапуће му тихо: Спаситељу мили!
Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину. Томе си се одô Срцем, душом, с трудом, Ма да се то наплаћује Сиротињом худом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама
С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном — ко да их сузбије
Лепи мој дане с душом елегије Тражим почетак сјај и сате стале Кад су ти две тужне птице вечност дале Пред вратима иза којих простор гњије.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Лахор ветар крили махну, Замириса љубичица. Спојила се душа ноћи, Спојила се с душом дања, Па шапнуше: Сузе точи, Ал’ се сећај радовања! Коме зборе ови гласи?
не стижу живи; Нађох се тамо — За часак само; И за тај часак Прегледах тајне, Чудества многа, И видех оком Или душом само, Вишњега Бога. „Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сада треба да изврше експерименат са њима. И господин начелник штаба, иначе душом и телом пешак, предложио је команданту дивизије, да један од вас иде код те јуришне чете, тамо негде на „Јежу“, као
На одморишту степеника застао сам да се приберем... У мени као да се тело борило са душом. На једној страни била је млада жена, врло лепа, која би ми без икаквог увода ставила на расположење своје дражи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Луден Да, бодри Вуче! Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши радо својима волови, По лепим, топлим, плоднима предел'ма, Оцена својих житне
Брзо им Сава са Сремом с указала очима жељним, Где ће поумљену достићи мету и дахнути душом. Али зложељна је Судбина ту се испречила кивно: Или је Сатана старцу уселио пагубне мисли, Или се срце потрзало
Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца. Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља. Опојан он је у спроводу цркве и закона српска.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô — Ил’ суза била, или осмеха У њима синô блистајући сјај, Заповеда ми...
Док тебе, дане сјајни, не видим; А онда дрхћем, клонем и слепим, Душом зајечим, срцем застрепим, И ником више ништ’ не завидим.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Старца су обрвале мисли, тешке и црне мисли, па потресају из темеља душом његовом. Некад је он био најнареднији и најзгоднији домаћин на цијелој Крајини.
она опет привуче и обноћ, кад се све смири и утиша, ходајући од гроба до гроба, јадикује и нариче, дубоко потресајући душом запрепашћене чељади.
Тако је свак звао старог Мију, покој му души! Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом. Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо!
Снажно и витко момче, али наопако и злочесто да Бог милостиви сачува! Узеше га у војску, послаше га у Грац и ја дану' душом. Лани, око Часни' Верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта: „Давиде, умро ти син, па ти царство шаље три воринта.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И питом народ кад је пао на њих Збратимио је орлове и челик; Ту, где је мржња Већих против Мањих, Сировом душом постао је велик.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Недужни спите — без сна ни мира дужан ја, док смену доведе вам ноћ или дан, ко да мене смени? Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад клону све, и у срцу још, самотноме мом, камени вера у спас!...
Ћипико, Иво - Пауци
А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. — Твоје су очи исте боје к'о дозрела вишња,
Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више
Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... А бијаше наступила блага јесен.
На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом. Вучем за собом своју бангаву ногу, никад ми није била тежа. Димитрије Нико од нас није очекивао такав исход.
иза дебелих зидина манастира па нисам морао да се борим против чудних слутњи и дивљих ветрова који колају женском душом, нити сам морао да слушам из дана у дан њихове устрептале приче, болне исповести и сумануте сањарије.
тискају у претесном простору, сваки с тежњом да оном другом остави само мрачни, влажни ћошак, тек толико да преживи са душом у носу. Свет мача и свет крста стоје на нашим згуреним леђима и за нас нема одмора и починка.
Овде ме разједа осама, тамо такође. Овде посрћем за својом невином детињом душом коју сам успут изгубио тражећи Бога, тумарам за њом у овом хладном и влажном мраку, осипам се, растачем, тело ми је у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ИИ Бурне су страсти извор многих зала, Несрећи људској почетак је страст; Море живота оне страшно муте, Над људском душом њихова је власт.
Нека муња небо пали, Олуј шуми по долини С олујом смо друговали На Дервену и на Дрини. Не боји се бурних дана Коме душом бура леће: На пољани од мегдана Као оркан он се креће...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Већ пре тога истакао се он својим радовима о небеској механици, а сада се дао свом душом на посао. Рачунао је преко годину дана.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ах, Ташана, да знаш како је то страшно бити не телом већ душом стар. Да знаш како је тешко бити изнад свега, и остати зато сам, сам...
И зато, док сам била сама, пуста, затворена, тешила сам се да кад ти дођеш, да бар пред тобом могу душом дахнути. Не да се насмејем, него да се не трзам, као што пред другима морам, бојећи се да не учиним нешто што није ред
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Она ће минути, јер је Бог праведан... Ако би се ипак десило да малакшем, душом или телом, верујем да ће ми Бог дати смрт брзу, да и ја не станем Јулици на муку...
Она обожава Павла, али га тако воли и тако води, да телом и душом послужи Јеврејству. И послужиће, или ће пропасти... Жилавије расе од јеврејске нема!...
Отуда сви људи, смртно болесни, без интереса можда већ и за децу своју, свом душом теже још само корену, издржавају дуг пут и муке, само да на свом праотачком тлу душу пусте.
Он је срдачно испраћао све ђаке, али је у том часу волео свом душом једног свог ђака, једног и јединог његова Каленића, кога из поштовања никада није називао крштеним именом.
Ако није видео, и боље што није. Прави одликаши, одликаши даром и душом, ретки су. Професорски занат је често дуго путовање кроз пустињу.
Болничар опија умирућег, то је све. Теже је у таквим часовима здравима него оном што се с душом бори. Све један другог заваркујући, дохватају се врата и излазе и доктори и болничари и пријатељи.
Али, здрав као што је био, с вештином да живи телом; главом и душом, чим сиђе с гробља, опет је радостан човек. Преобуче се, и с ћерком Софијом иде у шетњу, далеко изван града.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ШКОЛОВАЊЕ Кад сам достигао за школу, сви су у кући данули душом, уверени да је школа калуп у који се дете, као прокисло тесто, метне, па му школа да форму и врати га родитељима
Такво једно моје љубавно писмо гласило је на пример: Душо!!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?......
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Полако и у тишини радио је, а орах се читавом својом душом трудио да му помогне. Никад га нико није с толико нежности дотицао нико осим брезе тако говорио с њим.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје сам прве стихове написô, Овдје је с душом полетила мисô Високо, тамо гдје се исток жари. Овдје ми негда бјеше рај... А сада?
Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче... 1912. ПОВРАТАК Мрем... Са мојих њива ено други жање...
7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео. Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Везаних руку, он је кадар да седморицу непријатеља растави с душом. Од његовог даха „уз јелу се узвијају гране“. Од његове руке гине знаменити турски јунак Тале од Орашца.
То говори војвода Момчило, то говори, а с душом се бори; то изусти, лаку душу пусти. Кад погибе Момчило војвода, а граду се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те
“ То изрече, па се с душом раста. Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише!
га лако ударио, умах сам га с коња оборио, и к њему сам онда прилетио, ударих га још два и три пута, док сам њега с душом раставио: ватих му се руком у џепове, код њег нађох до три кесе блага, па их пуштих себи у њедарца; отпасах му сабљу
“ То говори, а с душом се бори: то изусти, лаку душу пусти, и умрије, жалосна му мајка! Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и
“ Кад то чула Хасанагиница, б’јелим лицем у земљу уд’рила, упут се је с душом раставила од жалости, гледајућ сироте. 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО Храни мајка два нејака сина у зле дане, у године
послала сам Лазара господара (и ово је сувишно, јавља се и даље у овој песми). Душоме и планиноме је место душом и планином. 23 Орловић Павле је непознат историји, али народ — вели В.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с душом: много ми бесови шапћу да од Бога хвајде нејмам — писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку
да се не препадам ни одскачем. Ама и опет, бојим се с мојом душом, да враг не попадне ка лав душу ми не имајући ми ни од кога пријатељства, избављења ни ослобођивања.
Бојим се душом: милујући ми неправицу омразих своју душу И дни и године наше кано паучина сновали су се и душа ми се је истанчала ка
У кућу на вечеру к теби, У цркву свету, сваку жртву претилу Донети ћу преда те: Самога себе и с душом и с телом дати; С кадилом да се исправи моја молба. ПРАЗНО МОРЕ Тафра и блага је у твоме дому.
тек разагне је и погледа, таки и смотри унутра, ка драго светлакасто се лепо камење, врле речи за просветљавање се с душом својом! Ни вам ја за празно слушање узалуд простирем ове речи.
у глас викати и плакати и говорити: — Тешко мени, јадној и невољној сироти и до конца сам већ погинула и с телом и с душом! И на то је пусти, даде јој мира, те је поче распитивати што је и како је, зашто плаче, што јој је тешко.
А млађи му син Лазар одеспоти се над Србљи а цигло једну годину му у тој влади, — више не би жив; оде с чистом душом тамо с овога света к Богу.
Диже се сеобом, те оде у Каравлашку к Радул бегу. И он ка христољубац лепо га прихвати с веселом душом драговољно и тамо већ преборавише много време мирно и хузурно без никога страха, боље него овамо у своме спахилуку му.
Кроз то, штоно си самовољан и полапан. Зашто ли свога срдца нигде не згреваш? Зато, јер си се дао с душом за благом. Те си заборавио љубав божију и братску и пријатељску и утврдио си се ка камен.
Стреле вражје су то туштене, а не знаш откуд те стрељају, те ако би како било ваља ти погинути с душом, ако од писма ка томе не узимаш добра штита ни заклона.
Свакога добра лишен, злочест видом, а црн с душом, од свих људи понепоштен, свуда дужан и тужан, остао лажа и мажа. Ка они на зурници!
Остала тадар и жену и децу своју и сав род и пород свој те се прилепи к својој земљи: само с једном душом отпутује на они недознани свој вечни пут!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека. А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.
И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније. Прекрсти се и захвали богу што је то само сан био, и што тако, хвала богу, није
да је погинуо, а друга, да је само рањен; по једнима, лако рањен, а по другима, тешко, — тек што је жив; бори се с душом и проклео је, веле, ћерку, која му је тако загорчала његове старе, последње дане...
Посматрала га је и дахнула је душом јер јој се учинило да јој домаћин још ништа не зна. Био је, истина, љут, али он је обично увек љут и кад иде на чифлук
Мило му све то, мило му што је дахнуо душом, што се курталисао једне тешке бриге и главобоље, само му није мило што се младенци много снебивају и стиде и крију од