Употреба речи дује у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује. ИИИ Ветри душу од планине, Ама таки још не бише, Као когод да ту гине, Кô на смрти да

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. »Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује! Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« — Шта ти вали што седиш сама! Живиш кâ госпођа... Шта ћеш боље?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности