Употреба речи дуљи у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Никуд побјећи од њега, веже се дан за дан, као карике у ланцу. Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче. Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.

— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’... Харамбаша скочи као опарен, и настави: — Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?... Бјеше још руњавије груди, а танкије ногу, је ли? — Јест! — изрече Срдарина, блијед као крпа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Или сам бар ја све то мање осјетио. Можда су напросто дубина и трајање моје бесвијести били нешто дуљи. Овог пута и не питам болничарку колико је трајала операција нити који је данас дан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности