Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
23 Лисица и дрвена глава Лисица уђе у дућан древосечца и нађе ту између осталих вешти и једну дрвену главу весма мајсторски саделану, коју је позадуго гледала и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Накупи 10, 15 ли бескућаца, удари у Грабовац ваљевски, по̓ара један дућан робе некога Ђорђа Маџара и однесе; и тако све узгред зулум је чинио до Мачве; по Мачви, ̓ода и истражује где што
, најамник КРЏАЛИНКА, дуга пушка крџалија КСМЕТ (КИСМЕТ), тур., удес, судбина КТО ЈАКО, слон., ко као ЛАВКА, рус., дућан ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр., потпоручник ЛОДКА, рус., чамац ЛОШАД, рус., коњ ЛУЧШЕ, рус.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сад је ћир Трпко, или као што он каже »сега« — велики госа; Држи механу у селу К., под Космајем, уз механу дућан, а уз то обоје има двеста оваца, велики чајир, а апарта што има још њива и других добара.
Поган Цинцарин!« Ћир Трпко је оставио восак у свој дућан, па је опет вребао другу муштерију. Што он пропусти, то дочека његов ортак Ставра у дућану. И ту се тек пазарује добро.
Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре у дућан да пазари, и обично, немајући новаца, донесе по две-три оке граха, или оку вуне, или неколико повесма тежине, или
Мало-помало, па и Мојсило завеза неку крај цару, оде у једну малу паланку, отвори дућан за се. Утом је већ био и пунолетан те примио у своје шаке оно мало баштине, што му од оца остало и уситнио у новац.
је оближњих сеоских кућа што му беху дужници упропастио, па тек о једном Ђурђевудне продаде испод руке робу и уступи дућан другоме, покупи новце што их беше раздао под интерес и — оде некуда!
битка батли — срећни бе — бре бêли — свакако биров — сеоски послужитељ; извршава наредбе општинског кмета болта — дућан болтаџија — трговац, дућанџија брадва — велика и широка секира којом раде тесари бразлета — гривна бременица —
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, ватра се брзо опазила у магази. Одатле она дохвати чардак са шишарком, шупу с ветрењачама и с ракијом, па дућан с целим јеспапом, и од куће остадоше само наше две собе.
— На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити. То о Ђурђеву дне. Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар. Бабо извади деведесет гроша, па каже: „На, ево ти ајлука!
су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као што их је моја мати звала. Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!
Тривко извадио јагње, па виче: „Ходи, вруће!”, а пијани Јоза игра у једној барици. — А што је, море ваш дућан затворен? — запита ме Игњат ћурчија, који у тај пар прође. — Тако! — кажем ја. — Да није болестан Митар?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
остави Гавру к’о да га никад није ни било, па окупи молити бога да доживи да види Ђуру, средњега брата, да је отворио дућан и постао сам свој газда. Е, и то је дочекала. Сад узела најмлађе унуче Савицу, и сад њега чека да ожени.
иш’о по неким бачким салашима и мет’о »купице«, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано. — »Фала богу кад је само због тога!
сирота, мислим да се оасним штогођ, па кажем сама себи: дај да одем часком до госпоја-Соке; она ће то знати, кад држи дућан! О, о, баш ми је жао... — Молим вас, ни речи, к’о што вам кажем, нисам чула!
Него, док се та комендија не сврши, кажи, бога ти, момку, да се и он повуче мало... нек’ чува дућан... Види, ваљда, фала богу, и он сам какав је данас свет. — Добро, казаћу му!
Јер Шаца је дао чизме да се наглаве и наглавке унапред платио, а Ника чизмар, древна једна пијаница, затворио и дућан и чизме, па запао у једну биртију већ близу вашаришта, па већ трећи дан седи уз гајдаша, а Шаца остао у летњим
Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака, и размотао и метнуо преда се, сео на столицу, а наочари обрисао и натакао на
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И увек би се вукао тако упрљан, мастан и плазећи се сваком. Чим би у чаршији наишао на дућан каквога чувеног газде, све би тада околне дућанџије некако радосно и злурадо извиривале по њ и пратиле га.
Јер су онда знали како ће Цопа сигурно, и без страха, прљајући све око себе, да се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз, разбаца штапове, торбе и почне да се газди плази и презриво, пркосно да Му мумла: —
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
У дућану био је окретен, муштерије брзо је послуживао, али је и дотерао до тога да су све варошке девојке у његов дућан долазиле кад је калфа постао.
— А ви изволите к мени са целом фамилијом. — Мило ће ми бити. Сад Љуба допрати госпођу Јелку у један дућан где је имала нешто куповати, па онда с њом у бирцауз, па их све у своју кућу допрати. Љуба их угошћава.
Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице! Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња? Има дућан, велику трафику и кућу. — Та ово девојче је баш њена слушкиња! Ако изволите, може вас онамо одвести.
— Та ово девојче је баш њена слушкиња! Ако изволите, може вас онамо одвести. Ено онде она велика кућа и дућан — онде седи. — Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња.
— пита чика-Гавра. — Моја Перса има шилдгерехтикајт, па онда велику трафику и сав дућан је њен; поред тога има седам мотика винограда, једно на друго вреди девет хиљада шајна. — А шта има дете?
у његовој соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити.
Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам! — Тако ће што и бити. Дед’ устај! Љуба устаје. — Већ ми се досадио тај битанглук.
Не може начисто да дође — велики је рачун! Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави: „Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам
Африка
Не, ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА, БИВШИ ЈУЦА: Знате шта је ново на сокаку? Кир Дима банкротирао. ЈАЊА: Што, море, што? ЈУЦА: Ено запечатили му дућан. ЈАЊА: Кирије имон! Десет иљада форинта! МИШИЋ: Шта? ЈАЊА: Кајмено, пропаднили ми!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кућа капамаџије била је од набоја, али је имала дућан, у левом ћошку, а тај је био у цигљама. Прозоре Гроздина мрачили су, и дању, дудови.
Прозори су гледали у дудове. Имала су врата, са три степенице, доле, у дућан. Намештај је у тој соби био турски, али је, насред собе, однекуд, остао био неки раскошни, црни женски сто, лакиран,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и да се убавица прошета испред његова дућана.
И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и да се убавица прошета испред његова дућана.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао. Није хтео даље од свог извора. Калфе није имао, држао је само једног шегрта, а кад је много муштерија
И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. — Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново. — Боме, да сам богат као ти, стидно би’ се те дромбуље и чегртаљке продавати.
Хајдмо! Дигне се господар Софра, извуче „јанкл“, па оде са Чамчом у дућан, и заповеди шегрту да постоји у дућану, па онда оде у механску собу, завири у „шенктиш“ да види има ли још нива у
У бокалу вина до половине. Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш.
Оде. — Збогом, Чамчо. — Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. — Је л’ био когод, Милане?
Тако се сврши „совјет“. Разиђу се. Господар Софра прегледа дућан, па оде Кречару, да се договара. Кречар је баш био код куће. Богат човек. Ту је већ код Кречара. — Добар дан, Јово.
Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине. Било је осам сати. Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала.
— Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла. После три дана поручите ми. — Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље. Поглед бацим још једаред на Софију, добро је измерим, па јој речем: „Збогом драга“, а девојка се смерно
Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. ВИ Госпођа Сока сама води кућу. Уме управљати, али за дућан много не мари. Пера је сад у дућану и у механи газда.
По њиховим хаљинама се већ видело да та кућа има више него тај дућан и механу. Видело се да госпођа Сока нешто навише изгледа.
Али и доликовало јој. Сав израз у ње био је нешто господствен. Тако исто и код њених кћери. Зато за дућан нису много ни мариле. Пера је био већ првих година пренебрегнут. Како се родио, већ га је отац наменио за трговца.
А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
пут осорни отац, који ногом руши оно што је дете у будном сну направило: Тамо испод јабуке, разваљен и опљачкан, дућан виче и зове дућанџију. Зове бескрајном детињом тугом.
Зове бескрајном детињом тугом. (Дућан) „Истина живота” почиње разочарањем, буђењем у свету који је без сјаја и заноса.
Милићевић, Вук - Беспуће
петнаест дана допутова неки ситан и ћосав Шваба, откључа кућу и истог дана почеше се на кући пробијати врата за дућан, а унутра стружући тезге, пјевао столар Талијан пјесму у диалекту.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ће се доцније извесно парничити због наследства, па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и надмећу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по њему.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Така мени баш и треба!“ 25. Па у дућан њој поита, Учини јој поклон лаки, Још је тио тад запита, Да л' кроглова има каки?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А лепо поче испочетка. Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради. Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... А он, знаш га, жива ватра.
Причају, а и он колико се пута хвали, како је био некад имућан: држао бакалницу, имао дућан, кућицу и једну сакату сестру.
Али некако од кад се мој стриц оженио стрином, он се пропио, и мало по мало дућан напустио, кућу дао сестри, и почео да служи, док напослетку није дошао код стрица, не тражећи никакве плате до само
Пролази поред лицитације, добаци своју цену, понуди чиновника месом од печене главе и брзо се удаљава у свој дућан, тврдо уверен да ће на њему остати лицитација.
Па и то је чинио преко матере. Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: „Мито, поручио ти отац да то и
кад му се отац с ручка врати, дође кући на ручак; увече, да после оца легне, ујутру пре њега да устане, оде и отвори дућан, попрска га, почисти, распреми и онда да испред дућана, стојећки, дочека оца. Ништа друго он није имао да ради.
А увек би, кад би он тако увече отишао код Аритона, пошто се добро затворе у његов дућан да их Нико не види, пили, пили целе ноћи.
је био слуга, па, пошто се оженио слушкињом свога газде и овај му као мираз дао нешто новаца, он после за себе отворио дућан. Жена му затим умрла, пошто му је оставила троје деце...
Знала је да ју је тражио, а да јој се браћа нећкају и не дају му је зато што има толику децу... Знала је где му је дућан: у чаршији, одмах до њене махале. Чак га је једном и видела кад је ишла на гробље и прелазила преко чаршије.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан, и износи трг свакојаки преда њу све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па кад се посумрачи, а ти
Чим га види, одмах га позна. То је био тивтиз, његов друг. Сврати га на дућан и понуди га да сједне. Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо.
Ходајући од дућана до дућана и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан ће се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат, па га почне учити н научи за неколико дана, па онда оплете сам
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
тамо; Вучко, пери судове; Вучко, дај једну Ватру; Вучко, пеци једну кафу; Вучко, носи ово писмо; зови шнајдера; иди у дућан“ — све Вучко; а да се одмори нема Вучко. (Узме Газдин чибук и пуни лулу.
А сад... НЕША: Сад су најлепше куће. Тако се свет мења. Него, мајка, мени ваља ићи у дућан. Остани ти с Љубом. СТАНИЈА: Иди, иди, да се не гради штета. (НЕША одлази.) СТАНИЈА: А где су моје аљине?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Викао сам: Видећете да то не може тако; да вам неко неће допустити да иде тако! То није да сам се бојао за свој дућан, да ће га затворити, село не може без иједне кафане, већ сам рекао што сам осећао нешто.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
За то сам вешт, то је истина, ал' то је друго. Затвори човек дућан на време, а ти га казниш што је прековремено држао отворен; позовеш га на неко саслушање, напишеш позив, али му га и
Не тек да је казним што је пљунула или што је прековремено држала отворен дућан. СИМКА: Знаш шта, пријатељ-Мићо, ја ћу теби да кажем нешто.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А и не читаш их, него само огласе. А кад дођу избори, ти набијеш новинама џепове па се заријеш у њих, а дућан о клин. ЈЕВРЕМ: Ех, ех... Ти опет претерујеш! ПАВКА: Ама, како претерујем! Па ето, откуд ти сад, у ово доба кући?
Стигла пошта, а у дућану ларма па не могу да читам. ПАВКА: Ето. Је л' кажем ја! Оставио дућан да чита новине! Баш право да ти кажем, Јевреме, кад дођу тако ти избори, а мени чисто смркне. ЈЕВРЕМ: Ето ти сад!
(Пише на другој страни кесе.) „Дај му!” (Даје кесу шегрту.) На, носи ово калфа-Јоци. ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица, питао за тебе, газда. ЈЕВРЕМ: Добро! ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде.
ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде.) ИX ЈЕВРЕМ, ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан, па кажу момци отишао кући. ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи!
ЈОВИЦА: Јест! ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш. ЈОВИЦА: Шта да те послушам? ЈЕВРЕМ: Да одеш одавде право у дућан, па ни лук јео ни лук мирисао. Никоме ни речи о томе.
ЈЕВРЕМ (испраћајући га): И не треба ти други! ЈОВИЦА: Е, па хвала ти, Јевреме! (Одлази.) ЈЕВРЕМ (за њим): Право у дућан и ником ни речи! X ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно, узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза.
ЈЕВРЕМ (Павки): Иди кад ти кажем! ПАВКА: Дућан, Јевреме! СРЕТА: Тражите реч! ЈЕВРЕМ: Немој да тражиш реч, него да нас оставиш! Молим те, Павка, да нас оставиш!
ПАВКА (очајно): Јевреме, дућан је покраден! ЈЕВРЕМ: Нека је покраден! СРЕТА: Слушај, газда-Јевреме... ЈЕВРЕМ (маце му руком да ћути): И зато,
Ви и ваши људи ово растурате! ДАНИЦА (врисне и испусти служавник). ПАВКА (очајна): Јевреме, дућан! СРЕТА: Газда-Јевреме, поправљај ситуацију!
ПАВКА: Побогу, човече! ЈЕВРЕМ: Нека сад иде па нека гласа за њега. ПАВКА: Јеси ли добро размислио, Јевреме? Дућан нам пропаде, прошевину растури... ЈЕВРЕМ: А посланички мандат добих! ПАВКА: А дете? ЈЕВРЕМ: Које дете?
ПАВКА (вади из џепа кључ од дућана): А зар не би могао успут да обиђеш мало дућан? ЈЕВРЕМ: Таман! Избори, а ја да обилазим дућан! ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан.
ЈЕВРЕМ: Таман! Избори, а ја да обилазим дућан! ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан. ЈЕВРЕМ: Па нека је затворен, светац је!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А срећан и вредан човек. Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.
— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. — А што, што мислиш?! Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?! А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете.
као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Свуд лепше сунце грије, У свим другим кућама боље се живети може. Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије. Живот Крсте Пепе зато је препун бола...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
када Тоне, праштајући се од ње и као тражећи благослова и извињавајући се што сад мора да их остави и предузме свој дућан, трговину на своје име, једва тад, толико је глас гушио, што му одговорила: — Ако, ако, Тоне!
не сме да прекорачи, догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и од које ће кирије, закупнине, новац бити њен, за њену личну употребу и својину.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
праведници и богоугодници детлан — детлић димличице — мале димлије дин — вера, закон дона — молитва догања — дућан додола — девојка која се у обичају додола — „свуче до кошуље сасвијем, па се онако гола увеже и обложи различном
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Одајући од дућана до дућана, и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан, ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат; | па га почне учити, и научи за неколико дана; па онда оплете
друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Кад она дође са својим другарицама у 87 галију, ти је води све из дућана у дућан, и износи трг свакојаки преда њу све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па кад се посумрачи, а ти
Ходајући од дућана до дућана и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат, па га почне учити и научи за неколико дана, па онда оплете сам
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАГДА Ако, ако. Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан. А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође...
Па сад ето тај њен син... Ти, као што знаш, кад ми даде оне паре да отворим дућан, трговину, ја од тих пара одвојих и дадох и њему, моме зету, њеном мужу, његовом оцу.
По механама, са девојкама, момцима, тамо је увек. У ком крају чаршије дућан узме, цео комшилук, све девојке упали. На свакој свадби, весељу, он је.
ЈОВЧА Истина да је виноград продао? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И њиву већ упола начео? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И дућан празан, ништа у њему не ради? АНЂА То не знам. ЈОВЧА (плане): Па шта ти знаш? АНЂА (сва поникла, зајеца).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Јошт к тому један особити случај дао ми је много мислити сврх калуђерскога чина. Мој мајстор имао је свој дућан у кућам’ господара Јове Муцула.
За свима изишао сам најпосле, пак сам га пратио очима док год није ушао у свој двор. | Ја сам отишао у дућан мој, узео сам катихисис да што читам. Но, ко ће читати после таког разговора?
Ови постане калфом при једном мајстору истога заната, кога је дућан баш до | нашег дућана био. Не могу се начудити какво је непостојанство чловеческог срца, а најпаче у младости.
” Сутрадан недеља; дућан стоји ваздан затворен; како се год [х]оће за побећи и утећи. Легнемо заједно, не за спавати, није нам било до спавања,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан да купи свиленијех рубаца. Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изгледало је да је стигао у прави час, јер су два бећара таман хтела да убију терзију и да му оробе дућан. Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада се враћа у дућан да поднесе рачун, спреми газдину собу, изриба канту, попуши цигарету, па да се отегне на клупи дућанској као шаров...
Ох како смо дубоко мрзели тај дућан и како смо искрено молили доброга Бога да се он упали, да изгори, сасвим да изгори и да га нестане, па да слободни као
И сељак пристаје да се закуне, те онда одлазе сви онако скупа у његов дућан, а он узима из комшилука неке шнајдерске мустре од штофова, па на оном пакету заклиње сељака да је дукат заиста испао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.
Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан, износи трг свакојаки пред њу, све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па кад се посумрачи, а ти
Узећу је. Могу мећати у њу мајсторове рове паре, — те је тури у џеп, па се упути у дућан. Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом.
Узећу је. Могу мећати у њу мајсторове рове паре, — те је тури у џеп, па се упути у дућан. Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом.
Зачудивши се помисли у себи: „Хвала богу, шта ће ово сад бити?“ обуче гаће и пође у дућан. Кад дође у дућан запита мајстора: — Шта ћу радити?
Зачудивши се помисли у себи: „Хвала богу, шта ће ово сад бити?“ обуче гаће и пође у дућан. Кад дође у дућан запита мајстора: — Шта ћу радити?
Вама двојици ћу отворити дућане овдје, а ти, синко, треба да стечеш и пара и памети, треба ти ићи у ту и ту варош и ту дућан отворити.
Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили. Пошто нађоше дућан и робу намјестише, завика телал: — Би ли ико могао излијечити краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а
Кад, на чудо моје, сваки од мојих другова отвори дућан и почне трговати, а од мене окрену главу. Жао ми је било, па сам често у себи говорио: „Неста блага, неста пријатеља!
Када је к деди у дућан дошао и паре заискао, рећи ће му деда: — Какве паре, ако си Турчин? Ја те, валахи, нијесам никад видио, а некмоли да
— Не бој се, — рече му хаџиница — биће добро, иншалах, само мало причекај док се ја спремим, па ћеш ми дедин дућан казати. Није дуго потрајало, спреми се хаџиница, а цура пред њом понесе пуну бошчу нешта завијена.
то рекоше тако и учинише, па кад бише близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко не покраде, стога
Ћипико, Иво - Приповетке
Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци. Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима.
Иза црне каве господар са сином пође преко дворишта у дућан; господарица, дремљива, вуца се по кући, чека на коју пријатељицу да је походи и разговори.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(све је „црно, „мртво” и „пусто”), који и Софка у Х глави опажа на путу између теткине и своје куће: „Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма.
За време вечере баба је Младена обавештавала о погодби, а он је одређивао време кад купац може доћи по новце, и то у дућан, мада су се новци држали ту, код куће.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не, ја имам да останем у згради у којој се силом прави дућан за купце којих нема, у селу по коме су полегли само усијани ваздух и небо, у друштву црнца који се и сâм ту осећа туђ
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЂУРАШКО: О сени бедна! О сјаја бившег слико невешта! Што творца моћног делаоницу Изразом тужним ума несвесног У дућан ствараш простог мајстора... О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни! Санче варљиви!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Знам Јосифа. (Опет звони.) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па... ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима!
(Да му је, па наствља.) Па тај Јосиф из Трбушнице увраћа чешће код мене у дућан — као човек, дабоме... ЖИКА: Бре, баш си ти нека стока, газда-Миладине. Па ти ово ниси исцедио.
) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан... ИX КАПЕТАН ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ (улази споља под капом): Је л' није ту господин Вића? МИЛОСАВ: Није!
МИЛАДИН: Па то, знаш, господин-Жико, како ти рекох, тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако као човек у мој дућан, па... ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек!
(улази, прилази господин-Жики и (почиње своје казивање): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћа тако чешће као човек у мој дућан... ЖИКА (шчепа дивит): Чујеш, ако ми још једанпут поменеш тога Јосифа из Трбушнице, ја ћу те дивитом у главу!
је господин Жика сам, прилази обазриво и стаје пред његов сто): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако код мене у дућан као човек...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан. Мати би, као ослобођена очевим одласком а свршивши сав посао у кујни, тек тада улазила у собу и седала код прозора.
сину, оцу Младеновом, ником не казивала, као да се бојала да они, ако виде како имају толико новаца, не напусте радњу, дућан, не ослободе се и не постану меки, раскошни. Јер, једнога дана умало не пропали.
Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: — Младене,
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.
гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао.
се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.
На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: — У дућан ли, Младене? Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут. И то све уза зид, полако, мирно.
Младен, помажући слузи, гледа како он све ређа: сваку ствар на њено исто место намешта, веша, док дућан не добије исти онај јучерашњи изглед.
Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан. Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.
И то тек што су дошли. Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. И то је било увек сваког дана. Испочетка, баба би готово целог дана преседела.
И то је било увек сваког дана. Испочетка, баба би готово целог дана преседела. Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући. Доцније, само би навраћала. И то чешће, по два и више пута преко дана. И то све тобож послом.
А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. То је за Младена било најтеже и најгоре. Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било. Брзо, за кратко време ушао је у све послове.
Ћипико, Иво - Пауци
Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се. Уто бане у дућан Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке, приђе равно
граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и чисто учини се да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу. — Код вас снијега? — упита газда, и гони од себе сељаке што га долазе молити да им благо поврати.
давао сам као и другима док сам имао на што ... и помало изгура га из дућана на кишу. — Не пуштај га у дућан! — вели момку. Па окренувши се к Ради, потапшавши га по рамену, насмија се: — Иди, болан, у конобу, попиј чашу вина .
му чашу, па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан. Раде изби у двориште. Киша сипи.
Биће да је неко натрунио... Али да ти право кажем, не бије ме брига за њу! У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку
А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару. Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.
— Васо, — јави се газда надстојнику који се бијаше повратио у дућан, — даћеш из магазе, кад усхтједне, Војкану тридесет кварата кукуруза.
И, тетурајући, уђе у дућан и довуче се у писарницу. —Ево невоље, — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати! ...
Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.
служи господару, умиљат као јање, а првих година нигдје га по вароши ниси могао видети; само погдјекад излажаше пред дућан и шеташе поред куће.
се након неколико мјесеци и по себи намјести трговину; понајвише продаваше ситнеж и сељачке потркушице, али постепено дућан напредоваше, такмичећи се са најбољом газдинском трговином.
Кад поче новац давати на камате, сељаци носијаху дарове: дућан је цвао и скупљало се благо; требало је окућити се, да се благо не стрче, и намисли оженити се.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СВИ Јест, хаџи-Ристо! ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА Јутрос отварам дућан, а оно куче турско, Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође покрај
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора. Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад. Читаоница га је прва дочекала с новим именом: мајстор Коста.
А што кажеш за Швабу: да буде један мање, па Шваба ти и здесна и слева. Дућан ти држи Шваба, касапницу Шваба, Мађар, шта ли је, све је то Шваба, и свуд по имању их има.
Госпа Нола провири на улицу. Преко пута, сам ситан паланачки дућан. Сва врата мало криво узидана. На углу, камен, пола у кућу пола у тротоар узидан.
Није добро ишао. Фрау Роза с трбухом до зуба, објавила је једног дана муштеријама да се дућан затвара због породичне радости. А увече је пред својим Јовом, на слабом српском језику, извела биланс.
Нема више парада и перушака на глави! Роза те онда начинила поштеним трговцем и својим газдом, али ти ни дућан ниси поштовао... Дете ће нам се родити, Јово, а ми би били банкроти да није још остало од моје муке...
Испод балкончића, на ушрафљеним клиновима, зна се то одувек, висе и клате се две кабанице, сметају улазу у дућан, али то баш и јесте реклама.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
, и, разуме се, одмах ме је увео у дућан, да ми покаже јастуче за ордење и пешкире за чланове певачких друштава. — Само, молим — додао би уз то — ствар треба
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А, бре, ешеку ниједан, — пита га калфа Коте — какво појење у дућан?! А шегрт Поте га гледа блесасто и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.
Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.
Кад је одслужио рок, вратио се, и тада је по други пут отворио дућан. Био је добар мајстор, али сиромах; па ипак је било разлике између оног првог и оног другог, доцније отвореног дућана.
У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и
Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре. И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је
А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан. Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца
свежег и мирисавог јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млâде и девојке сељанке, тако похлепне на
Ручао би како кад, некад код куће а некад — и то чешће — би му се, нарочито кад има какав већи посао, јело у дућан доносило; а кад је што боље зготовљено, ишао би Мане кући и ручао с мајком.
Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица. А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си
А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.
“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и
један дан убаво запанти’ дек сам спустија у чекмеџе два по пет динара од пазар, а кад ће да затворим дућан, ја си нађо, сал једно! А код чекмеџе долазимо сал ја и он, ники други!