Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад је сама. XИ После две недеље, кад је Чекмеџијић после мамура сватовског себи дошао, стоји код дућанских врата па мисли шта га стаје све што је потрошио ради женидбе. Не може начисто да дође — велики је рачун!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пролази весели старчић, за њим испадају на асфалт струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а млади секретар посланства шапће другу поред себе: „Овај је већ сасвим гага!” ... — Хм!
Ћипико, Иво - Пауци
— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу, — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак. —Војкану? Хм! — опази господар, дигавши главу. —Чуј, Војкане!
И он, што би у планини насрнуо на вука голим рукама, осјети се овога часа испред дућанских момака биједан, поништен, а за читаву главу натхватио их је својим животом!