Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На свадби у Рисну је, каже Вук, „од прије био обичај да... дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Главни су људи у сватовима: стари сват, десни и лијеви дјевер, првијенац, барјактар, кум и војвода. Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем.
Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома. Цијелијем путем сватови мећу из пушака, а десни дјевер нуди вином људе, мимо чије куће пролазе.
Да се полажу хљебом и вином и сваким добрим чином!“ Онда десни дјевер преда нове опанке брату дјевојчину, а овај отиде у пријеклад, гдје сестра чека у јединој кошуљи, а жене стоје око ње.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Можда и би да није вјерена“, рече медик гледајући јој добро у очи, „збиља, сјутра, међу званицама, биће ти и дјевер Цуца, ја мним; јеси ли му справила дарове?“ Те ријечи дојмише се немило дјевојке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Један од њих узме невјесту за руку као дјевер, па онако иду од куће до куће и просе јаја, а пред вече дођу на пијацу гдје се готово сви варошани искупе.
као дјевер, па онако иду од куће до куће и просе јаја, а пред вече дођу на пијацу гдје се готово сви варошани искупе. Дјевер се ондје с невјестом поклања пред старјешинама и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе а попа до
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246). У Алексиначком Поморављу ј. је саставни део обреда са колачем званим »саборник«, који