Матавуљ, Симо - УСКОК
Затијем се опет једе. Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!“ И иште дјевојку. Брат је изведе и преда је дјеверима, а десни је узме за руку, а лијеви стане иза
а десни је узме за руку, а лијеви стане иза ње, и од тога часа обојица добро пазе да је се не би ко од рода дотакао. Дјевери је приведу ка своме старом свату, који јој натакне прстен на прст, а она се онда почне клањати пред сваким и свакога
Црне је науснице и црнијех очију. Није старији од мене. — Е, лијепо, ти и отац ти бићете сјутра моји дјевери на мегдану, али о томе ни ријечи вечерас не помињи. Вечераше заједно сви, Јанко, Стијепови и зидари.
То учини и Стијепо корачајући у поврат. Повукоше бакве. Јанко стаде на своју, Станоје на своју. Дјевери се одмакоше са стране. Стијепо викну: -Огањ! Двије пушке загрмјеше и Јанко паде наузнак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— непријатељ ђаконија — разноврсне понуде ђаур — неверник ђе — где ђевери (некога) — узима за девера ђевери (дјевери) — сведоци при двобоју ђевер уз ђевојку — неко од младожењина рода (најчешће брат, а ређе и неко ван рода) који прати