Употреба речи дјевојачка у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Није знала хоће ли у кућу, или ће да му говори. Погледнула би час на брата, а час на момка. У њој се борила дјевојачка савјест са нечим другим.

А, може бити, као што рекосмо, не тај страх, него и њена дјевојачка савјест. А како бјеше болећег срца, жао јој бјеше Јанка.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ипак, купио сам новине и пошао даље. Прошао сам улицом гдје је некад за прозором плутала у мјесечини дјевојачка водена глава. Прошао сам и мимо куће гдје је становао мој негдашњи учитељ виолине.

Ћипико, Иво - Пауци

Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива... Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да

Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири. И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма. Жива работа бјеше овладала њиме. К'о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...

Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија... Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности