Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ Другим средствима девојке у Поповцу постижу исти циљ: „Дјевојке уочи Ђурђевдана посаде струк коприве (жаре) и намјене га на своју удадбу.
да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном ногом напријед, да се синови рађају, а дјевојке удавају.
⁵⁷ У Црној Гори верују да ако мушкарац нагази на смеће или ако га такне метла, „све ће му се рађати дјевојке“.⁵⁸ Уопште, може се рећи да се брижљиво избегавају они предмети који су у вези са „женским“ пословима, да би се, на
Матавуљ, Симо - УСКОК
На њеколико корака од њих стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега бјеше гомилица Црногорака.
Само по себи каже да су дјевојке у племену лудовале за Крцуном Сердаревим, али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног
Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се тако и толико. А, с друге стране, већ и невјесте и дјевојке и дјеца понашаху се с њим каогод и с другим млађим браствеником, те се сваки час чуло: „Јанко! наш Јанко!
Прије него што сједоше да једу, у дворишту Мргуда Шутова узаври пјесма. Стане рече: — Тамо су већ све дјевојке из нашега и још из три браства, осјем силне родбине Шутовића по женској крви! Бијели свијет!
два најмлађа што се враћаху са страже, а то бјеху: Јоле Раков и Грубан Стијепов, обојица голобради, стидљиви, као дјевојке; од неспавања и сусталости оба бјеху блиједа, ломна. — Да не бјесте заспали — запита вођ.
Крстиња и Јоке отидоше на покајање, а Милица сама оста поред Јанка, обичај и иначе не бјеше да дјевојке иду. Јанкова глава блиједа, под замршеном косом, према слабој свјетлости од огњишта, вираше испод покривача.
Младићи у гомилицама пландују, причају о бојевима, четовању, засједама и мегданима. Дјевојке, одвојене од момчади, али не толико да им се погледи не сусретају, уз вез и плетиво, забављају се шалом и пјесмом.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ручао је заједно с њима, док се више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак девојака и
И она напреже све своје мисли једне петнаестогодишње дјевојке, да пронађе шта је томе криво. Удвостручила је своју марљивост у учењу и у вршењу вјерских дужности; то није помогло.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У свему нераздвојни, почеше се, заједнички, навијати и око исте дјевојке, чувене Драгиње Кече из укривеног засеока Дренове Увале.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она одговори: — Струка. — Буди што те мајка родила! — рече Грбо. Струка се претвори у дјевојку, из дјевојке излеће голубица па рече Грби: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио! — а дјевојка паде мртва.
Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л' ђеђернија.
Дакле, старче, ако хоћеш да ме дарујеш, а ти ми дај и за моје другове дјевојке, да им понесем одавле нешто што би се могло назвати правим побратимским даровима.
Ево ти дјевојака, па бирај које год хоћеш. Наш Марко сад изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови;
МАЈКА Биле двије сестре дјевојке, па им испане срећа и некако се брзо удају једна за другом. По земану у старије се изроди лијеп пород, а млађој се
црљену ћурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун.
Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен
Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: — Шта је оно, духовниче, шта је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У те дане код нас мјеста нема за учење, историју, бројке, населе нам срце путовања, Индијанци, подвизи, дјевојке. Један поглед Зориних очију замрачи ми цијелу гимназију.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Насред поља најшире ширине. На Косову највише бојиште, Ерцеговци најбољи јунаци, Сарајевке најбоље дјевојке.“ 10. Саздаде се бела црква, Ни на небо, ни на земљу, На сред небо под небеса.
Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу дјевојчица. Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук
беже Јован-беже У Будиму под бијелом кулом, Ниже куле у пољу широку, Да му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега,
дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу момци нежењени, За њим’ шеће беже Јован-беже, Те погледа мобу накићену, Мобу гледа,
Здраво свати дошли до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те, господо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и
Затијем наклонише се мало, као да му кажу нека полази. Он се упути к вратима, па се обазрје пут дјевојке. Она цикну, те потрча к њему, и он нагло потече к њој... Грозота!
трагове из постојбине: неки у војску, неки у попове, понесавши од родитеља благослов и понешто мршаве попутбине. Дјевојке ако се не би поудале за властелу, али без мираза, манастир их је чекао.
Ево ’вако поче: „Фала Богу, брзо ли расту дјевојке! Ето скоро минула година, од како лијечах покојног Милуна. Стана тада бјеше, Боже ми опрости, пед краћа, а ето до мало
„Ја ћу чинити како је тати мило“, каже она. „Па и без тога, ти лијепо знаш, да се дјевојке и не питају!“ „А да сердар, што он вели?“ „Сердар неће да погази вјеру.“ „А да ко смета, онда?
“ Те ријечи дојмише се немило дјевојке. Поблијеђе као крпа, па оборивши главу истрже се. „Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде.
Очи му синуше од радости. „А, фала му! Фала и теби!“ рече и диже благодарни поглед пут дјевојке. Али поглед му не срете никога, јер Стана одмах изађе. „Ну, шта ради, спи ли?“ запита сердар кћер.
Пошто се сит нагледао лијепе младости што се весељаше, па пропитао за неке момке и дјевојке, које непознаваше, преметну разговор на сеоске работе, па на шире, док разговор не обухвати много штошта.
А дјевојке, обично одвојене од момчади, али не толико да им се погледи не могу сусретати, и оне чувајући стоку, уз женски рад, заб
да му кућа гори; готово свако је чељаде у лицу забринуто и као сјетно, осим понекога момка, кога хоће да жене, јали дјевојке коју ће да удоме, јер је доба за то. Те ћеш срести ведријега лица и чућеш их да попјевају, ама као крадом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља). С ГРАБОМ И ПРОСОМ (У Боки се састану по три дјевојке које су већ за удају, па на Ђурђев дан рано отиду на воду, носећи једна у руци проса, а друга у њедрима грабову
Здраво свати дошли до дјевојке, И здрави се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара сјеница дјевојка: — „Тихо јаш’те, господо
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Па отиде да њешто мрдне око коња. Кад се повратио, Маше већ не бјеше. Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу. Бакоњу подиђоше трнци кад је сасвијем изблиза видје, а и она ушепртљи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну. Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а лисица бјеж̓ из царскијех двора ван.
Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а лисица бјеж̓ из царскијех двора ван.
Пошто се она опет освијести и поврати, рећи ће слуга везировићу: — Ето ти сад, дјевојке, сада је здрава као да је јутрос од мајке рођена; ништа се не бој.
Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л’ ђеђернија.
Дакле, старче, ако хоћеш да ме дарујеш, а ти ми дај и за моје другове дјевојке, да им понесем одавле нешто што би се могло назвати правим побратимским даровима.
Ево ти дјевојака, па бирај које год хоћеш. Наш Марко сад изабере три најљепше дјевојке, и узме блага, сребра и злата, што је могао понијети, па се упути оној јами кроз коју га спустише његови другови;
Ова одговори: — Струка. — Буди што те мајка родила! — рече Грбо. Струка се претвори у дјевојку, из дјевојке излеће голубица па рече Грби: — Хвала ти, Грбо, е си ме избавио, — а дјевојка паде мртва.
Он се обазре и опази а то кочија сама иде, и у њој сједе три дјевојке, и једна свира у свиралу, а кочија иде. Кад оне дођу до њега, рече им он: — Помоз̓ бог, посестриме!
спавати, свуку се и ту ноћ па легну, а на његовој кочији биле су три златне јабуке, па од њих удари свјетлост у окна. Дјевојке опазе те јабуке, па се стану договарати да их од њега украду.
Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то
Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: — Шта је оно, духовниче, шта је
На то се присутне дјевојке грохотом насмију, а баба се осијече на њих: — А што се ви, дјевојчуре, смијете? Што је заповијед — заповијед је, мора
Ћипико, Иво - Приповетке
Над врелом на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду. Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости!
да се преварила; кајући се, криви саму себе: није слушала своје воље, већ је узела човјека, јер то и друге сеоске дјевојке раде, — и тако је сагријешила проти самој себи...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не знам откуд, пронре Молва (за њу нема чавла!), Не излети, а већ изда небогога Павла: Дјевојке се договоре (а шта нису кадре! Овакове светотатце негди зову: Ладре!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У околини Бјеловара верује се да било »може обити коров по пољима«, и тога ради »уочи Видова четири дјевојке наберу послије подне по ливадама што више цвјетова била.
Такво место т. објашњава податак из околине Бјеловара: »око 1860. године сматрало се да дјевојке морају садити трандовиље у својим вртовима јер ће се прије и боље удати, а неће их ни оставити момак којег су већ
Ћипико, Иво - Пауци
Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној. Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.
— 'Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! —Муч', шугава козо! — срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху. Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.
— Господару, хоћете ову? Видите како је згодна и месната. Би ли је пољубили? Питајте је! —Остави се дјевојке! — примјети Иво. —Зар их и ви браните? Онда сте и ви женска правда!
Добра вам ноћ! — и пође у кућу. Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке. Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.
Ништа не говоре, само што шуште савијене гране. А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.
Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им.
исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мујо је био буљубаша, тј. главар стража у Кладуши. Он је са својом браћом и Кладушанима четовао, чинио затрке, отимао дјевојке, хватао робље, дијелио мејдане, те му се име прочуло по свој хрватској и турској Крајини.
отимали (или узимали као своје) коње и оружје, и друго што им се год допало, најпослије стану силовати жене и дјевојке: изгонили су их у коло, да играју пред њиховијем хановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале,
Тад побјеже Хасанагиница — да врат ломи куле низ пенџере. За њом трче дв’је ћере дјевојке: „Врати нам се, мила мајко наша! Није ово бабо Хасан-ага, већ даиџа Пинторовић беже“.
Кад кадији б’јела књига дође; господу је свате покупио, свате купи, греде по дјевојку. добро свати дошли до дјевојке, и здраво се повратили с њоме; а кад били аги мимо двора, дв’је је ћерце с пенџера гледаху, а два сина пред њу
Сви господари од робова навраћали су и нагонили робље да се турчи, особито дјецу и младе жене и дјевојке, и многи су се женили робињама, и тако је од робиња било (и сад још има) највећијех турскијех госпођа.