Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Нигдје више на свијету нећеш наћи једно тако безазлено босоного дјевојче, које појма нема да од бљеска њених очију и бисерја њезина смијешка мркне свјетлост над читавом нашом долином.
Ако смо створили вјештачко језеро, нисмо још вјештачке пријатеље. Биће и она, и неко дјевојче, и вољен кутак у шибљу, и прекинуте игре, и онај који ће све то остављати, опраштати се и туговати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе међу моје кошчице...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Идем даље, успомене будим, свог путника већ сам смео с ума, овдје негдје вољено дјевојче крије ми се украј ових шума. Обзирем се, нигдје мале нема, а мој путник под орахом дријема.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тад дјевојче неко, измеђ' црних штица, Донесоше људи. Косице јој русе По леденим груд'ма, као свила густа, К'о мекано злато, почивах
Ћипико, Иво - Пауци
момачком снагом, упаде му у колу у око једна хришћанка, коју тада бијаше први пут видио, али је по чувењу познаваше. Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше.
Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.