Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па отале пође пјево, па хајде, хајде, док дође својој кући, па излети на панте, па зовну свога дједа: — Стери, дједо, кабаницу, да ти тресем дукате.
Кад то чује дједо, узме кабаницу па прострије, а пјево се тресне, а дукати поспу дједу по кабаници, док му пô ње натресе дуката.