Милићевић, Вук - Беспуће
која се разламала бесконачно: они ту пјесму пјеваху земљи која их држи и храни, земљи на којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У нешто касније послијеподне, након сат-два сијесте и спавања, у благоваоници су се окупљали дједови пријатељи и сарадници из опћине, људи лијепо оцртана профила, с његованим, достојанственичким брадама и с крупно
Иза куће, заштићена хладом саме зграде и узаношћу простора прокопаног у стрмини, била је хладовита густијерна. Дједови одласци „у винограде” постављени су однекуд на велику ногу, с изврсном обредном помпом, и имали су вид похода.
Како ви то замишљате, молим вас? Да свак ко се једном случајно родио остане на свијету за вјечита времена? Да дједови и унуци буду вршњаци?