Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он каже: „Ваше дјело неодложно, нужно што скорше јехат и прашчајте”. — Дођемо у квартир, ручамо и прођемо по пијаци. у Кијеву дува једнако
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Тврдице било, узимајући навластито на расужденије мало, боље рећи никакво число комедија на нашем језику, таково дјело написати, које би читатеља или гледатеља (јер је време, мислим, да се и код нас театри заведу) на зевање не натерало,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад природа својим даровима одвоји тако своје створење, онда је оно тек ремек-дјело! Како њега заплијени љепота и у простоти необичне душевне особине, тако и њу занесе Јанкова мушка љепота, храброст,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: То је заиста најбезбожније дјело што су могли учинити. ЛЕПРШИЋ: Ове су Новосађани насред пијаце спалили. СМРДИЋ: Право су имали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Од 1815. он живље почиње радити, уверен да ради један посао од историјског значаја. »Рјечник ће бити прво дјело у србском књижеству; он ће бити триумф србскога језика.
успеха, и коју је Даничић, са свога уског филолошког гледишта, дочекао са претераним одушевљењем: »Ја мислим да ово дјело припада међу најљепша, која има наша књижевност у тој струци.
Милићевић, Вук - Беспуће
Праштао се са братом, молио га да утјеши јадну матер, нека му опросте, забораве на ово очајно дјело, јер, завршавало се озбиљно и тужно његово писмо, боље је и глупо умријети него глупо живјети.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати. ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање? ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем.
ПУТНИК: А, то ми је познато; но колико сам приметио, писано је без сваке увреде личности. ДОКТОР: То? То је дјело подли и неваљали људи, које ћу позвати на сред, да се види каки су. ПОЗОРИЈЕ 6.
МАНОЈЛО: Сачувај, боже! ПУТНИК: Сад вас и они знају и оће да читају ваше дјело, који иначе не би може бити ни у руке узели. МАНОЈЛО: Оћу ли дати, господине докторе?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
— Даље мојим читатељкама за утјешеније јавити имам да ћу скорим временом Џандрљивог човека издати, које дјело, ако ништа друго, а оно ће бар достаточно показати колико љубитељица књига српски род броји.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јаче је дело него беседа. — Што тко дјела, пред њега пада. — Мудри мало зборе, али много творе. — Изиће ће дјело на видјело. — Дело човека хвали. — Лепо дело, вечни живот. О ЧАСТИ — Образ нема цене.
Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема. Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело. Складна браћа нове дворе граде, А нескладна и старе продају. Славно име племе посвећује.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том смислу, могло би се рећи да тек неуспјех заокружује, осмишљава наш живот, да тек неуспјех крунише наше дјело. Застати и ушанчити се на једној тачки прије тога можда значи не ићи до краја својих могућности, не остварити у
— То јест, она — управ као и велико умјетничко дјело — постаје сама за се један козмос, цјелокупан и завршен. Ако баш хоћете, рецимо (да задовољимо умјерене и опрезне)
Имао сам отприлике исти утисак као кад би за какво велико сликарско дјело запитали да ли, поред тога, има под оквиром монтирану направицу која свира.
Зато је ропкиња из побијеђеног племена могла да се потитрава с побједником, да утјече на његово животно дјело, да дрма темељима његове државе, а судопера је успијевала да заблиста на најрафиниранијем двору и да се изједначи с
Најбоље рјешење уједно је и једино могуће: или савршенство у запасају који је дјело само собом обиљежило — или потпун неуспјех. Таква дјела носе у себи своју фаталност.
По немогућности свог циља Прометеј и бива Прометеј. Немогућност посвећује његову борбу, неуспјех крунише његово дјело, једнако онако као што за добричине „конац дјело краси!” Не, није то измишљај малаксалих, изрођених.
Немогућност посвећује његову борбу, неуспјех крунише његово дјело, једнако онако као што за добричине „конац дјело краси!” Не, није то измишљај малаксалих, изрођених. То стоји записано на самим прапочецима хисторије духа.
Зар нису и они једнако безопасни по човјечанство као и сликари? И зар сваки од њих не улијева у своје дјело само себе, своју рођену личност, своје властито гледање на ствари, своју визију реалности — и ништа друго, баш као и
Сангвиник, готов на пријеку одлуку, одмах пређе на дјело: положи оквир потрбушке на клавир, повади мале лимене троугаонике који су придржавали дашчицу и извуче акварел.
У том случају читаво ће књижевно дјело оног првог бити упрегнуто у том правцу и подвргнуто том циљу. Двадесет волума сабраних дјела — да мистифицира сам себе.
некаквој међусобној интеграцији, него баш напротив о чистој антитетичности између онога што се зове „сцена”, „сценско дјело”, „сценска умјетност“ и онога што се зове „поетско дјело у драмском облику“, или напросто: поезија.
антитетичности између онога што се зове „сцена”, „сценско дјело”, „сценска умјетност“ и онога што се зове „поетско дјело у драмском облику“, или напросто: поезија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— И би јој врло мило и драго. Сад изиђе све дјело на видјело. Старом оцу би драго кад видје најмлађег сина, и ожени га са златном дјевојком, а она два сина погуби.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Је л’ тако, господична? У Вршцу, 1830. Ваш слуга, Сочинитељ ДОДАТАК Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки после Лаже и паралаже; но из тога највише узрока није се
Да би пак дјело ово — какво је такво је — у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је
) Шта је ово? РУЖИЧИЋ: Содержи то, то је облигација за ону форинту. ЈОВАН: Ајде не браним. РУЖИЧИЋ: Уже дјело совершено јест. ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази. РУЖИЧИЋ: Јешче једино.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Злаја жена содјелајет печалноје серце, и прискорбноје лице. — Тогда муж не имјејет увеселенија о неј, и тако всјако дјело јему досадно бивајет.
Особито последње његово дјело, Путници, носи на себи печат савршенства ове славјанске епохе његове. Између пјесника којима је млада крила своја
” И још даље, у непрекидном претеривању својих младих година: „Кад човек последње дјело његово, Путници, прочита н са животом његовим сравни, не само да ту њега као у огледалу налази, но чудесним њеким
Ћипико, Иво - Пауци
да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама, — и обрну се Радиним свједоцима, — учинио родољубно дјело.
Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема. Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозоф ске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Колиба је, у ствари, била његово дјело, прављена по његовом плану, и зато је он, као и сваки прави стваралац, посматрао своју творевину с мирним поносом, а и