Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин направи нежно лице. Загледа се у Лазара, па рече: — Лазо, Лазо!... Ти ћеш ме начинити дјететом. У теби гледам своју младост!... И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом. — Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пред кутњим вратима стојаху: кнежевица Крстиња, снаха јој Јоке Милунова с дјететом у наручју, Милица, пристав и њеки Шуто Мирков, младићак из браства.
Милица запали зубљу и диже је високо. Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка.
Не чудим се, најзад, никоме као теби! Не помишљаш ли да је човјек огладнио, верући се уз наше главице! Милица, с дјететом у наручју, сједе пред оца и рече: — Зар баш ни једне ријечи немаде, тајко, до сада за твога драгића, а толико си се
Сви домаћи шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге.
У оној мотњави Јанко дође до Милице, која опет држаше братанића, па, играјући се с дјететом, запита је за жену. Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати.
Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је прострта пустина, преко које млада унесе дијете у кућу...
Милићевић, Вук - Беспуће
— Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг. Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући. Ко би то био да га тражи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
оно што је чула од сеоских жена: удовац, угледан човјек, а скопао сироту луду негдје у кукурузима и натоварио је дјететом. Је ли то сад ред, кажите?! Командир је у великој неприлици.
Враћа се натраг набрана чела, али већ на прагу ошамућен застане: на његовом столу миче се замотуљак с дјететом, а од мајке ни трага. — Пази је, побјегла!
— Да ми га је негдје приклонити док се само куварица не врати — бринуо се командир. Шта ћу с дјететом у канцеларији? А треба то, вјероватно, и хранити. И де ти сад погоди зна ли један оваки сȃм да једе.
Тамо је за пола сата већ читав вашар: шерпа с млијеком, хљеб, салама, кашике, ручНици, суд с водом. С дјететом у крилу, коњокрадица гњечи кашиком удробљену средину хљеба и прича: — Е, мој драги ...како ти је оно име ...Не знаш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ДВАНАЕСТ МРВА Био један цар, па кад му умрије жена остане удов с малешнијем дјететом мушкарцем, које је, као и свако мало дијете, много плакало.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да!
Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем дјететом што га је имала, у род.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Кад су наступила тежа времена, спремно је пристала да с дјететом остане код својих родитеља. Тек, у њеним писмима и плановима за будућност стално се навраћао рефрен: „кад се средимо”,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дедо видје да је преварен, па брже-боље потрча кући, и научи жену да тужи Бошњу да јој је човјек, и да је оставио са дјететом прије петнаест година, па да га сада тужи за нафаку и да тражи од њега сто и педесет ћеса.
Кадија, кад га саслуша, рећи ће му: — Тако је и хак, — па одмах посла зафтију да ону жену са дјететом доведе. Кад је жена пред кадију дошла, узе кадија дијете за руку па га претеслими Бошњи.
Ћипико, Иво - Приповетке
И извади из џепа од гаћа кутију жижица, прихвати уоколо нешто суварака, упали их и подметне у жбун гдје је Антица с дјететом лежала. — Потјераће тебе огањ!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Свађе је нашао затворена врата. У зиму, неђе пред Часне Вериге, врати се с дјететом у село. Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!...
— Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију. Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко планине пријећи.
Ћипико, Иво - Пауци
— Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале. — А јесте ли чули? Синоћ у кочији дође нека жена са дјететом: довео их надстојник Васо и увео их у кућу. За нима стигоше двоја кола крцата робе.