Употреба речи дјетињарије у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза. Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.

Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се самога себе и једне дјетињарије коју је био увртио себи у главу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А онда, не прекидајући ту игру (знао је за моје некадашње дјетињарије и фантазије): — А постоји ли твој Бућко? — Па... у мојим мислима постоји.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности