Употреба речи дјетињим у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

И погледа поново. То је био његов брат Милан, слика одраслог, голобрадог дјечака, с укрућеним, пуним, дјетињим лицем; са безазленим, озбиљним очима, у кадетској униформи; то је био он на кога није тако дуго мислио, кога није

“ а Ирена је гледала с дјетињим очима које не разумијевају, припијала се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То мало стакалце у дјетињим рукама и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали

Тамо се — вај, без мене! — догађају велебна свијетла збивања! Под плавим дјетињим креветом протјецала је понорница: корабља на рјечини времена.

) Детињство — прегршт бесмртности! Смрт преза пред ведрим дјетињим оком, расплињује се од зрачења дјетиње душе. Дијете је заштићено од ње, заогрнуто у плаву хаљиницу бесмртности.

С неком зебњом отворим сандучић и узмем је међу руке. Нагонско тражење лежи у немирним дјетињим прстима. Они xоће да све спознају опипом — прсти тих слијепаца са широко отвореним очима — и да из сваке мртве ствари

Ћипико, Иво - Пауци

Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности