Употреба речи дјетињом у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

И питаше се: бјеше ли збиља тај Долћи њеки идеалиста, са дјетињом вјером, или какав пробисвјет, необузданијех прохтјева, каквијех бјеше пуно у осамнаестом стољећу!?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Дијете је не препознаје, још јој не зна имена ни слова, али већ се јежи од њезина хлада. Колико пута дјетињом душом промакне, незнана, смрт! И за њеним проласком, куд је она помела својим црним скутом, остаје вир празнине...

у погледу, примицала им се толико да су им већ осјећала дах на својим образима, уносећи им се у лице с окрутном дјетињом испитивачком пажњом.

Ћипико, Иво - Приповетке

А није била ничему узрочна. Свом дјетињом вољом и душом приону уза свога поочима, свога хранитеља и једину своју утјеху.

Ћипико, Иво - Пауци

А ко зна и је ли његово? И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници... И дођу му на памет његова дјеца...

Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу. У томе затече га школски распуст. Растанак не бијаше му тежак. Остављаше је сигуран да ће се за два

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности