Милићевић, Вук - Беспуће
ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА 124 АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ 127 НА РАМПИ 131 ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ 135 ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ 139 ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО 142 НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА 145 МАГАРАЦ С ЧЕЉАДЕЋИМ НОГАМА 148 ЗАТОЧНИК 151 БАШТА СЉЕЗОВЕ
— Дане, Дане, камарате мој, одакле ми то дође! Одакле? Из оне скровите вртаче гдје су, заједнички, оставили дјетињство. Оставили, а ево га ни до данас пребољели нијесу.
Ихај-хај, па зар све око нас није једно велико дјетињство и безбрижни несташлук, једно весело ходање на глави, које само уозбиљавају и кваре строге маме, пољари, жандарми,
Е, мој друже, зна стари шта ради. Треба само наложити ватру. ПОТОПЉЕНО ДЈЕТИЊСТВО Прије много и много година, на раздвоју дјетињства и дјечаштва, један мали путник опростио се баш на овој узвишици од
Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство. Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја.
Под том смиреном разливеном водом ћутало је његово дјетињство са свим својим тајнама, несташлуцима и непоновљивим чарима. Ћутало је, добро чувано у родној колијевци завичаја, кроз
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Теку љета, године уморне и сјећање на дјетињство тупи, ево опет воденица сивих, поново сам у Босанској Крупи. Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље
“ РАСТАНАК Тамо амо, с двојке на четворку, варакаш се, а дјетињство мине, превари те Уна чаробница, однесе ти четири године.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
тежину и сваку запремину у времену — пука арабеска моје мисли —, тако да преко њих без запреке посежем руком у моје дјетињство, као преко несуштаствене ограде опсјенарева ужета...
Могу рећи да сам дјетињство провео у том ходнику гдје се био вјечити бој између свјетлости и сјене, између Аримана и Ахурамазде.
Ако човјек ни по коју цијену не би желио да се врати у дјетињство, ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије него у
ако би чак пристао да се врати у ма које друго доба и ма коју другу ситуацију свог минулог живота радије него у дјетињство, мислим да је то највише и у првом реду баш због те немуште и безимене дјетиње патње.
мог дједа, и Аждрубалових несташлука, и безброја других ништавних појединости из којих је саткано наше заједничко дјетињство. И замишљам да ће се она у томе иживљавати не мање него ја.
А тиме некако завршава и моје дјетињство. XXВИИ У доколици, забављам се правећи планове што све треба да учиним кад изиђем из болнице.
Ако се не варам, хтио сам да испричам нешто као „мој живот”, или можда „моје дјетињство” — а ето сам одлутао у некакве медитације, у некаква маштања, чак у некакво моралисање!
У том амбијенту било је нечег мени блиског, нечег што ме подсјећало на дјетињство, на бакина брата који је производио мастику и оне мађионичарске облаке опалске замагљености.
Је ли могуће да их нисам препознао?... Нисам их видио од дјетињства! (А зар је некад постојало и нешто што се звало дјетињство?)... А ко зна каквих још трава има! Трава о којима ми и не слутимо!
Човјек вјерује да је његово дјетињство, заглушено читавим доцнијим животом, заувијек покопано. А оно се негдје под старост одједном опет јави и снажно
А оно се негдје под старост одједном опет јави и снажно провали на сунце. Човјек вјерује да је прољеће, то дјетињство зрака, за њ заувијек умрло, а оно се, с новим струјањем сокова под зимском отврдлом кором, поново разбуди и гласа.
Ћипико, Иво - Приповетке
С мајком и с њиме проживљела је прво дјетињство. Али се мајка наједном разболи и умрије, а она остаде сирота. Из мрачнога, влажнога стана није знала куда су јој
на догледу града, брдина и заосталих заселака, буде се осјећаји и дрхте; још једном мисао поздравља крај гдје је дјетињство и младост проживљела, и као да јој се из потресене душе нешто тешко трга... Па онда тугу замијени надошла осјетљивост.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— прошапута он као да се буди иза сна. Тога тренутка престало је оно право, безбрижно дјетињство ђачког харамбаше Јованчета.
Тога тренутка престало је оно право, безбрижно дјетињство ђачког харамбаше Јованчета. Настајало је једно друго дјетињство, опрљено мразом рата, дјечаштво малог бунтовника, некадашњег вође одметника из Прокина гаја.