Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старац сањалачки упиљи у траву. — Видиш, сад имам станчић, пензијицу, сȃм сам на свијету, лијепо би било дјечаку са мном. Ех, само да ме срећа намјери на онога плавог, срце ми је код њега остало.
у срце то неочекивано богатство од жбуња, увала и бројних лога, од којих свака може да буде скровиште неком лукавом дјечаку. — Видиш, сви данас кажу, луд је чича, какви дјечаци! Е, мој друже, зна стари шта ради. Треба само наложити ватру.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над школским
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сам му широку, неправилну главу, коју су правили још широм његови просиједи солупи, смијешни и недоликујући једном дјечаку; видио сам његове округле, зачуђене очи, његову кудраву најежену косу, његов кратки, наивни носић; а под њим танка
Ћипико, Иво - Пауци
— Види, — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше, у њој жито живо, могао би га сијати!... Узе балегу у руку и, држећи је у руци, оклијева да је у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тишина. Над хајдуковим гробом само тихо шушкета крушка ситним изједеним лишћем, али се дјечаку чини да га његов давни предак и види и чује.
Оно звијере, као да је слутило да се ради о његовој кожи, одједном подиже главу и загледа се право у Мачка. Дјечаку од страха стадоше очи. — Мајко мила, колики је! Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави!
је у разред љут и мамуран, подозриво гледао примирене ђаке па би истом пришао било којој клупи и обратио се уплашеном дјечаку: — Хоћеш ли батина? Ако би малишан казао да неће, он би почео злурадо да се смјешка: — Нећеш, је ли, момче?
Кад би се десило друкчије, чинило се дјечаку, он би одмах умро од туге. Зар Николетина без оружја?! Не, не, то никако не може бити.