Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ноге би испод себе појео, а нашим првим комшијама сваког прољећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дјечачина, па ради џабе или за малу пару. Ни будала нема баш напретек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем. Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво.
— Ајој, закла ме! — препаде се дјечачина, па се успуза сасвим у крошњу дрвета и уклијешти се у гране. — Аха, шта ћеш сад?!