Употреба речи дјечурлију у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде. Испред кућа трчкарају неумивена дјеца.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ником није било до мојих запиткивања, и ја сам се, због нечег преварен, упутио на оближње ледине, међу докону дјечурлију. Тамо ме дочекаше радознало и с поштовањем, као неког слављеника.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће се Жуја оштенити, па кад ли штенад заокупе твоју дјечурлију!

Ехе, баш такав и треба за ову пустопашну дјечурлију. Познато је да пољари, чувари поља, ливада, усјева и воћака вјечито ратују с дјецом.

Није више могао да их гледа овако везане. Нису му уопште личили на ону безбрижну живахну и домишљату дјечурлију која знају безброј смицалица и објешењаклука.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности