Употреба речи дјечје у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Е, е, лажи само. — Дај вамо па ћеш видјети: Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало. Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био велик ризик. Сљедећег Михољдана побратим Петрак не појави се на нашој слави. Дјед се забрину.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И, у једном углу, плава дјечја колијевка која је давно заборавила дјечје гакање, бездано празна, као пресушен бунар. И још — сва сила карниша за завјесе.

Јеси ли икад на то помишљао. Говорим сасвим озбиљно. Не би ли се упослио у редакцији каквих дјечјих новина? Да пишеш дјечје романе у наставцима? Не би ли те то пасионирало? — Зашто не? Дјеца су моја пасија.

Човјечанство се прозлило, мој господине. Оно је добило перверзне укусе. Некад је оно тражило дјечје бајке, дочаравање немогућен и недостижив раја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности