Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр. 1256) — На дјечји труп не мећи човечију главу. (Павићевић, 1937, с. 214) — Дјетић је кратковид, старац далековид. (ЛМС, 1859, књ.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се одмах знало: сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме и читав ће се свијет претворити у заљуљан дјечји сан. Зна се, самарџија се, по доласку, најприје пропитује за коње. — Како Вранац, Раде брате? — Добро.
Брујање и клепет, бескрајна прича дрвета и камена, насељавали су се чврсто у мој узнемирен дјечји сан. Будио сам се, скакао на ноге и нешто тражио па опет, неразбуђен, настављао потјеру за нечим што ће ми вјечито
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
поред позлаћених оквира несталих царева и надвојвода с олупљеном штукатуром и са својим упражњеним овалима; поломљени дјечји театар с луткама поред кинеског аутоматског ражња који никад није добро функционисао; старомодни женски сунцобрани
— Сирото дијете! У цивилизираним земљама, већ је давно забрањен дјечји рад по творницама. Кад ће се та хумана мјера протегнути и на подручје клавира? Без одговора.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Овај ситан задахтан траг: то је пројурио Ђоко Потрк. А ово ивицом друма, преплетен дјечји и псећи траг: свак у селу зна да је то траг Николице с приколицом: пошао је у школу са својом Жујом.