Употреба речи евала у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад су изучене, у нужди могу и учитељке бити. — Све је то лепо. Евала учитељкама! Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Краљ је гледô и не нагледô се, Уметнику тапше, одобрава: „Евала ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Сви ТУРЦИ: Евала твојој мудрости! ЋЕРИМ: Момци ће његови за њом у потјеру, а ми ћемо га сама у очајању напасти... Мањ да га не бије

Ћипико, Иво - Пауци

— пита га отац, угледавши га у дућану. — Да се прошетам... — Нема, синко, никога ванка! — Поћи ћу да видим бал. — Евала ти! — презриво се насмија стари. Наћи ћеш тамо право друштво! Који бал? Николико гладуша, голаћа.

Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. — Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности