Црњански, Милош - Сеобе 2
Од труцкања и љуљања кола, међутим, госпожу Евдокију почела је била да боли глава, и она је, све чешће, мирисала лавендер.
Кад би му се то и десило, Исакович је спуштао госпожу Евдокију, брзо, на земљу. Она би га, после тога, гледала, зачуђено.
Исакович, у чуду, уверавао је госпожу Евдокију да њена ћерка није учинила ни корак, који би био недостојан младе девојке, него јој је мило да се мало нашали, са њим,
Он је госпожу Евдокију посматрао, не као лепу жену, чежњиво, него као неко привиђење, које је било лепо, али провидно, бестелесно.
је у цркви био дан успомене на Прохора, Никона, и друге мученике и испоснике – спремао, од раног јутра, да госпожу Евдокију посети. Удесили су били да она пошаље кола по њега. Само, Исакович, тог дана, и није био жељан њене љубави.
Божич ће их убити. Исакович онда, на мукама, обасу понова, комплиментима, и госпожу Евдокију, као споменик морала, и Божича, као витеза, и свог пријатеља.
Она ће поседети мало, па ће отићи. Дотрчала је да му каже да се спрема велика олуја и несрећа. Евдокију мучи некаква љубомора. Евдокија и ћерци само о капетану прича.
Не воли он ни њену матер, искрено. За њих обе, и за њену матер, и за њу, био је само несрећа! Она слуша, каже, Евдокију, како плаче у мраку. Не би требао да се шали са Евдокијом! То је створење лудо!
Марко Зимински тада исприча Павлу да је његова жена видела госпожу Евдокију, и госпожицу Теклу, кад су долазиле Павлу. Препознала је, каже, госпожу Евдокију.
Препознала је, каже, госпожу Евдокију. Он је запретио жени – што никад није радио – да ће јој пребити леђа, ако, икад, ма коме, лане нешто слично, и жена му
Кад је отишао, горе, у њихову собу, жена га, брижно, упита је ли скренуо пажњу, Павлу, да се зна, за Евдокију, и шта каже Павле, на то. Зимински умоли жену да ћути и да га остави, мало, на миру. Нека га ништа не пита.
Сад, кад је напуштао, заувек, царствујушчу Вијену, хтео је опет да оде, а госпожу Евдокију да не види. Међутим, што се дан одласка, све више, ближио, све му се више чинило, то, без смисла, и лудо.