Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
с мушким насиљем; није га се, наиме, плашила разумним делом свога бића, али постојао је један другачији, тешко одредив егзистенцијални страх; тачније, нелагодност помешана с осећањем понижења и беспомоћности, која је у Нини с времена на време развијала
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на инваријантан модел садржан у реченици), него представља и субјективно изрицање: оно обухвата известан индивидуално-егзистенцијални доживљај, са ставом говорниковим према ономе што се изриче.