Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А зашто ово напомињем што свак зна? Еда ли зато да се већма смерти страшимо? Нипошто и никако. И ово је оно што свак не зна, и за које је моја реч овде.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ја сам, истина, код везира говорио да смо ми сви цару покорни, и да ћемо примити арачке тескере, и цару арач дати, еда би везир војску дуље задржао, док и ви на Морави Турке разбијете и нама дођете.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само је једно тиштало душе рањеника. Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?... Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. — Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сав свој програм казао је у рукописној збирци својих песама коју је назвао Слијепац. »Слијепцем назвах књигу ову, еда бих се додворио хвале онога који ме научи пјети...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ли њега жеца љута Сред врелога згуби пута? Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела?
Да ли њега жеца љута Сред врелога згуби пута? Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела? Да ли су ми де сметови Драго моје завејали?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— запути се већ сљедећег јутра у Дренову Увалу. За ту прилику обуче се „под сиротињску“ еда би се видјело да је потребит човјек, па ће ти право, никог не пропитујући, према невеликој кући под самом шумом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
на проширену збирку приповедака (издану 1853): „Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда би јоште што од смрти уграбио и на свијет издао.
Ја се уздам у бога да он може ту аждају свладати, само иди сутра с њиме еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.
и нађе ловца, и назвавши му бога, запита га: — Брате, чуо сам да се ти знаш с тицама разговарати, а оне лете свуда; еда ли си чуо кад од које да има таки и таки град?
Како чује цар од онога града за њега, изиће му на сусрет и лепо га дочека, па га запита: — Еда што, сине? Није ли бог дао да си нашао што си тражио? А царев му син одговори: — Хвала богу, нашао сам.
Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: — Добро дошли децо! Еда је бог дао да сте нашли воду? А старији синови одмах прихвате: — Хвала богу, нашли смо.
велике и богате дворе, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку, бабину кћер, па запита бабу: — Забога, бако, еда ли ти што знаш за девет златних пауница?
Иза тога царев син опет, дуго путујући, срете једног човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
Док се најпосле један не нађе те рече да ће он ићи. И он вративши се натраг привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и
Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе, па им приповједе шта је и како је. Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ У некаквом турском селу уфатили жива вука, па га за неколико дана хранили еда би се припитомио, и не би ли попазио на со и на хљеб, па послије не клао овце.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ако већ нисте знали: постоји само једна ствар ужаснија од Београда лети — то је Београд зими! Изг1еда да крв није вода и да сам прихватила бакутин аристократски поглед на свет. Гледајући у августу 1970. шетаче кроз ста.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На чудо смо и на јаде били раздвајући да се не искоље. Једва смо их овамо савили, еда како ви то претечете. ВУК МИЋУНОВИЋ Чудне стоке, Бог их посјекао, око шта се имало поклати!
УЛАЗИ ЈЕДНО МОМЧЕ К ЊИМА, ЦЕЛИВА ВЛАДИКУ У РУКУ, ПА ИГУМНА СТЕФАНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада? Еда ћеш ни што добро причати?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође к ратарима, запита их еда би имали што да му даду за јело. Они му одговоре да причека мало, сад ће се њима донијети ручак, па ђе ручају они
Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли има што за јело. Чоек му одговори: „Сад ће моја кћи донијети мени ручак, пак ћемо подијелити што је Бог дао.
велике и богате дво- | ре, и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку бабину кћер, па запита бабу: „За Бога, бако! еда ли ти што знаш за девет златних пауница?
Иза тога царев син опет дуго путујући срете једнога човека, па га запита: „За Бога брате! еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?” Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
” Онда му рече Стојша: „Хајде зете, да ударимо нањ, док сам и ја овде да вам помогнем, еда бисмо га како сатрли.” А змај одговори: „Ја не смем ни по што пре рока.
Ја се уздам у Бога да он може ту аждају свладати, само иди сутра с њиме, еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.
” Мати се опет подигне, и кад изиђе пред цара, запита га, еда ли ће јој сад за сина дати девојку, а цар јој одговори: „Ако твој син начини дворе боље од мојих, даћу му девојку.
све ђевојке хоће ли којој они прстен добро ићи, али кад у граду не нађоше, посла их по бијеломе свијету да траже еда би се по срећи која нашла, али све залуду.
Један дан ловећи он по дубокијем алугама и густијем грменима угледа једно језеро те се шумке примакне к њему еда би што уловио.
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како | ђевојку испросио?” На то рече чобан: „Ја ћу поћи.
И он вративши се натраг привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви | побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и
ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1853 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ Опростивши се рјечника, не дангубећи ни мало рад сам се трудити еда бих јоште што од смрти уграбио и на свијет издао.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
се даје по три литре уља годишње, али да су по двојица у ћелији, навикнути да једним кандилом свршавају своју службу, еда би им осветљење истрајало за годину.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
бакшиша заузели су такве размјере да су имућнији бјежали на Блиски исток, још незахваћен благодатима новог проналаска, еда би одахнули у свјежијем зраку. Свак, формално свак био је поткупљив.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку, бабину кћеп, па запита бабу: — Забога, бако, еда ли ти што знаш за девет златних паyница?
Иза тога царев син, опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
Ја се уздам у бога да он може ту аждају свладати, само иди сутра с њиме, еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.
Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе па им приповједе шта је и како је. Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како ђевојку испросио? На то рече чобан: — Ја ћу поћи.
Док се најпосле не нађе један те рече да ће он ићи. И он, вративши се натраг, привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ћеш сувим, по камену, драги, ходити, С друштвом твојим лепе даме под ноћ ловити, Бал, музику, шпацир препроводити? Еда љубиш која тело не стеже, Спред' и састраг једну прегачу веже, С цванцигери и петаци плетене косе, Са шљокама измешане
1811. Милован Видаковић ПЈЕСН Ах, престан'те, невине Окол' мене птичице! Кому ви сад појете? Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала. Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали!
Може л’ се преко да с’ овде не јави. Ил’ је баш нуждан живот од сто лета Да се отворе врата другог света? Еда л’, — но иди, ти мисли недрага! — Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана?
Ил’ је баш нуждан живот од сто лета Да се отворе врата другог света? Еда л’, — но иди, ти мисли недрага! — Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
друштва (Илијада и Одисеја) и у раном класном друштву (Еп о Гилгамешу, Махабхарата, Рамајана, Нибелуншка песма, Еда, Беовулф, Песма о Роланду). У развитку епске поезије карактеристична је и улога певача.
Виђе бане, па се разрадова, љуто сави и отуд и отуд, еда би му главу осјекао, јал' Турчину руке обранио. Удари се јунак на јунака.
Зато згуби мога побратима? На што си се, болан, преварио? А на једну сабљу оковану! Еда бог да: одсјекла ти главу!“ То му рече, уз кулу утече.
Ал’ процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? ниђе те не било! Еда си се криво заклињала: ђе гођ мене до невоље буде, да ћеш мене бити у невољи?
слуго, моја слуго, ту Јанкову добру типницу, тере стани по путу дробну спендзу просипати, моју дробну спендзу, еда ти се клети Турци спендзици облакоме, докле бисмо ми, слуго, наше главе сахранили, моја вјерна слуго!
пита сестрића својега: „Мој сестрићу, док си у ријечи, како ђевер бјеше код ђевојке, а допаде дијете Максиме, еда виђе ђе погибе Максим? И знаде ли шта би од ђевојке?“ „Прођи ме се, мој ујаче Иво!
У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту воћку порицану с неродством, И не исече је из
ДАНИЛА Ка нека птица затворена у соби и преплашена ода шта год, плахо прхуће ударајући и лупајући по буџаци собом, еда би брже згодила где прозорац излетити напоље — тако се је душа Данилова узврдала и узмутила била у њему од анђелскога
А нисам много будан био да би ноћом Богу се молио, и себе костоломио, душе ради, еда бих у коју неведовницу и спону вражју не допао.
Тако и ваша младост брзо гине. Смрт не очекује пролажење година. Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије? Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ...
« — и шикну штапом у једну камениту литицу. Рече: »Еда из овога суха камена да напојим ја вас воде, је ли?« А како то удари, вода слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из
најмилији му, хубави син Авесалум дугокоси, узе на свога рођена оца војевати, да га истера из царства, ил' га убије, еда би се он скоро оцарио!
ЈУДИНО ГРОБЉЕ Продајник му Јуда дотле све мерка и гледа у то се уздајући еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно
му Јуда дотле све мерка и гледа у то се уздајући еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив остао.
И до данас хаџије туђоземце онамо копају. МРТВИ ГРАД Та еда Римљани нису гинули бијући им Јерусалим и преузимљући сву ону земљу с градови?
с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му је започетак, онда тим часом свуд се потиша. Еда ли и мешини надухатој што чини квар? Није.
Лепо га препоручи, даде му два талира и рече: »Лечи га сотим и добро приони виђати око њега, еда би се излечио и оздравио.
Нити више овде смимо боравити. Таки нам ваља кудгод скоро бежати; а што је нас једна шака људи еда се можемо бочити супрот свега овога вилајета?