Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Оно јес', дангуба, али баш не могу по то — рече Тиосав и пође. Ћир Трпко ухвати га за торбу. — Е ти дам дваест и еден! 'А'де, 'а'де! Овамо, дечиње бе, тај кантар! — Ама мало је, ћир-Трпко, богами! — Хм, мало! Што мало?
ђа — час...час ђугум — бакарни суд за воду Еден — рај елбет — ако, свакако ерго — дакле еспап — роба Же — и животно — живо биће, животиња Заварчити — затворити,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ј. С. П ЛИЦА: ЖУТИЛОВ, бивши некада нотарош НАНЧИКА, његова супруга МИЛЧИКА, ЕДЕН — њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА, његова ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац
ЕДЕНА, накићена маџарском кокардом, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Господо моја, ја се надам да ће вам бити по вољи овај гост. ЕДЕН (показујући кокарду): Лáѕд, éдеѕ аттуáм. СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ. (глади Едена по образу): Ко ти је дао то?
Но, кажите ми, како је то да је ваше име Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери Милчика, а сину Еден, кад онда, кад сте се ви родили, није било протокола маџарски?
МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами! Ено је сокаком, сигурно ће к нама. НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам... НАНЧИКА (на њега): Еређ поколба! ЕДЕН (побегне).
Ено је сокаком, сигурно ће к нама. НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам... НАНЧИКА (на њега): Еређ поколба! ЕДЕН (побегне).
НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам... НАНЧИКА (на њега): Еређ поколба! ЕДЕН (побегне). НАНЧИКА: Треба да га чуваш од Зеленићке, јер ће упалити варош што дете не зна српски.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Хумови, горе у даљини, стене— Сав је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Не знам. Ал̓ кад ми будућност се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело — То чекић бије