Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се као луд и мувам амо-тамо између, гаравих, брадатих људи овуда по јаругама и кршевима, стежем срце да не препукне од експлозије, а осећам да ником ни зашта нисам крив и не кривим никога.
А у оном тренутку кад се спотичући о лешину дочепао капије и окренуо се, у сред громовске експлозије, онај високи торањ посрну па се са свим клатнима, звонима, кубетом и крстом сручи у прашини на супротну страну онамо
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је књига скроз субјективна, лична, садржином и тоном, једна нова појава оне »експлозије женске искрености« у књижевности.
Милићевић, Вук - Беспуће
Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.
И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Циганин свом снагом тресну гранатом о камену плочу пред сељаковим прагом ... Грмљавина од експлозије дуго је одлијегала брдовитим крајем испод Грмеча, одбијала се и враћала као да тражи излаза, а поплашени Ураган,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Невидљиве експлозије и катастрофе односе оно што је у непосредној мојој близини, у висине које се не могу цифрама означити; и страховите
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
С уздржаним дахом смо ослушкивали њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну страховите експлозије, дрмајући храст из корена. Сва околина запурња од прашине и дима.
— Ја, мајку му, одакле овај! — рече поднаредНик Траило. — Обрали смо бостан... види нас. Одмах затим зачуше се нове експлозије, али сада испод нас. — Уракљи нас — добаци Станоје темпирач. И људи без наређења дочепаше ашове и почеше рити земљу.
Мускули се затежу, људи несвесно увлаче главу у рамена, заустављају дах... А када се изнад наших глава проломе експлозије, онда тек весело прогледају.
— и Јанкуљ брише шајкачом хладне грашке зноја. Наше расположење умуче кад негде у близини нашој рукнуше експлозије разорних зрна, да се земља затресе. Засу нас ситно комађе земље са настрешнице. — Поче разорном...
Брзо, брзо... Али тада устукнусмо и уздигосмо рамена. Пред нашим очима проломише се страховите експлозије. — Шрапнел... хаубица... ау! — Пита командир како су пали меци? Ми се само погледасмо пренеражени.
као врисак. Ми се прибисмо један уз другога, а мускули набрекли, очи грчевито за тварамо... Хуј... Хвала ти, Боже. Експлозије се зачуше иза наших леђа, — Повећати даљину за педесет... — Овај нас уракљи!
Сваког момента очекујемо нов прасак. — Извештава командир да осматрате. Батерија дејствује. Али од нове експлозије уши нам заглунуше. Као да се земља процепи.
Вилице се тресу, а поглед је исколачен... Али, овом приликом пребаци. Одмах затим зачуше се експлозије наших граната негде позади непријатељских ровова. Тражио сам да смање даљину за педесет метара.
Тражио сам да смање даљину за педесет метара. — Можеш комотно и сто — вели Алекса. — Сигурнији смо овако. Експлозије чујемо сада јасније и увиђамо како се нешто страховито крши и ломи иза њихових ровова. — Још за педесет!
Над главама нешто затутња, и иза леђа наших проломише се ужасне експлозије, једна за другом. Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остадоше четири црна стуба дима. — Хаубица!
— Ено га! — повика командир. — Нишанџије, напред! И после неколико тренутака врзина је пурњала од експлозије разорних зрна. Плаве блузе покушавају да спасу митраљез, али пешаци скачу, чује се: „Ура, ура, ура!
Још један, други, трећи... Гр-ру... Гр-р-р-у, одјекнуше експлозије тешких непријатељских граната. Потом тишина. Занемели посматрамо и слушамо самртну хуку...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
у најновије време модификован Бемов апарат за мерење дубина помоћу одбијања звука од морског дна: звук од кратке експлозије, пошавши са брода, продире у воду, допре до морског дна, одбије се од њега и врати се на брод; тачно измерено време од
са брода, продире у воду, допре до морског дна, одбије се од њега и врати се на брод; тачно измерено време од тренутка експлозије до повратка на брод даје податак из кога се лако израчунава дубина. Од 1920.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Владао је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире и кад се претња смрти одмара
и они из онога муља па им пошли у сусрет и труба је цичала језиво, орози још махнитије окидали па су настале страшне експлозије и бајонети оштри и ладни заривали су се грозно кроз шињеле у месо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Забуна, известан, да тако кажем, комуникациони шок и мале експлозије чуђења овде су били неминовни. Сетимо се само како се о Попиној и о Матићевој поезији озбиљно и са мериторнога места
Краков, Станислав - КРИЛА
— Јављају да се појавило од Дојрана петнаест непријатељских апарата. Над Солуном се чуле прве експлозије. Чаше се испревртале. по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима.
Официри из штабова излазили су на равне кровове, да посматрају најезду крилатица. Код Зејтинлика грмеле су страшне експлозије бомби, и наскоро је избио густи црни дим запаљених бензинских буради.
Први Њепор се подигао наоружан увис, а за њим се дизали нови апарати и ронили у небо. Експлозије су већ престале, јер су туђински аероплани бацили сав свој разорни терет на логоре, враћали се журно ка Беласици и
и туђих радости, и кркљања овога Руса... и није разумео ништа. У ноћи је пукао топ, потом други, и експлозије су затрештале над градом. По небу се поклизали зраци рефлектора, севали су љутито шрапнели, и грмели топови са лађа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Гру! — разлеже се сложан тресак из стотину пушака. Бомбе полетеше као светле искрице и проломише се експлозије. Јаук се разлеже. Моји су се војници подигли и пуцали из стојећег става. Оне прилике се узмуваше. Многи падоше.
“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!“ — И по четворица навале бајонетима на бугарског војника. Из таме истрчавају други.
Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати. Наши припуцаше и прилепише их за земљу...
Простремо се одмах по земљи, да нас не би захватила парчад наших бомби. Експлозије рикнуше. Још су падали комади земље и камења, кад мој командир узвикну: „Напред, браћо!
А сунце осваја и нека трептава јара подрхтава са голих стена. Громке експлозије сваки час потресају клисуру. Војници ћуте, а један поточић жубори.
Остали се сручише у увалу испред нас. Моји војници дохватише бомбе, каписле запуцкараше и одмах затим јекнуле су експлозије. Чујемо неку ломљаву, јаукање. Војници журно пуне пушке и чекају.
Али зачудо, како је пријатан тај звук звона. Умиривао је просто нерве. Навикли смо били на топовске пуцње, прасак експлозије, а ови нежни и дрхтави тонови били су одиста необични. Наше груди се шире.
Ја сам се непрестано мучио да се сетим шта сам оно хтео питати. А знам, било је важно. Али је утисак од ове експлозије био толико снажан да ми је моментално истерао све мисли из главе.
Онако помућен, чистио сам земљу што је приликом експлозије пала на сто. — Питате, колико је одстојање? — Ах, да! — подсети ме наједном.
Војник устаде. — Мало ми трне раме. Али, добро је... — Приликом експлозије мерзера, полети један камен и удари га у раме. Пет дана није могао да креће руком.
— и сручи се у заклон, где се сав згрчи. Погледао сам га у чуду, питајући се шта му би наједном. Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу. — Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије.
Митраљез. Наш рововац урликну. Гр-у! Гр-у! Гр-у!... „Јаој!“ Ларма, повици. Гр-у! Земља се тресла. Тамо пакао. Експлозије не престају, Лево свитну ракетла из бугарских ровова. Господе! Ду-ду-ду-ду! Штектао је негде пушкомитраљез...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако ће бити и са летом по васиони. Оног дана када се пронађе експлозив који ће из коморе експлозије истерати у безваздушни простор газовити млаз брзином од 26 километара, биће човеку отворен пут у васиону.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело. Лукине уснице су помодреле. Гру-у! Експлозије се сустижу, и пред нама, у висини пешачких ровова, земља као да гори. Из пешачких заклона нико се не појављује. Гр-у!
Нико их више није видео. Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама. Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове шињеле, које су узели са станице.
Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали. Потмуле експлозије разлегале се из Обилићева. Путем пролазила раздражена гомила. Неки одступали, други се враћали.
Угледах заклон и са осталима скочих у рупу... У нашој близини проломише се експлозије. Учини нам се као да чујемо јаукање, неку вику... Још једна експлозија, али мало подаље... Аероплан одлете.
Село је прилепљено уз подножје Катунца као гнездо... Али то што чујем као да није пуцањ топа, већ су то експлозије разорних зрна. Како ћу сад тамо с коњем. Просто човек да позавиди овим коморџијама. Налетео сам на прве куће.
Ови се спремају. Батерија је, дакле, примила наређење преко телефона. Стигао сам на време. Али испред мене грмеле су експлозије разорних зрна. Вероватно туку батерију. Како ли ће се извући!... А још кад наиђу предњаци...
А још кад наиђу предњаци... Успорио сам коњу брзину, гледајући унезверено у правцу одакле су допирале експлозије. Зауставио сам нагло коња.
Срећом, варају се у осматрању и највише туку један земљишни пупак, непосредно испод нас. Експлозије тешких зрна грме, дижући читаве облаке дима и прашине и црни застор потпуно нам заклони видик.
А терен је каменит. Ако не погину од граната, помлатиће их камење приликом експлозије. — На непријатељску пешадију отвараћете ватру само ако приметите неки покрет наређивао је командант командирима
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Баража је гађала у небо да би спречила улазак птицама: Око града тако је зид од ватре, динамита и експлозије. Око града, Да ли се сећаш? Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести.
И када те зажелех малочас иза затворених врата. Крв, крв, Сунце, дубоке сенке. Експлозије, јутра, дрхтања. Сунце Ти, сићушни створе, како се усуђујеш! Дрво те је моје одњихало на својим гранама.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Његов заглушни тутањ још је брујао у главама дјечака, кад се земља проломи и стресе од страшне експлозије. Дјечаци попадаше као да их лупи некакав невидљив џиновски талас. Нико није имао ни даха ни ријечи. — Ево га опет!