Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Како му се мали каза, он га је дуго гледао право у очи. Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху господу.
Дјеца се разиђоше куд које једва чекајући да дома повиједају страшно прикључење. Јан и Елвира пођоше мучећи пут двора. Цурица бјеше јако узбуђена и кришом погледаше брата. „Немојмо казивати да смо га видјели!
се Јан, ама издрије се као помаман, а у исти мах крочи десном ногом назад а из џепа истрже го ножић па замахну њим. Елвира, која бјеше дотрчала за братом, стигне у тај час те видјев покрет братов и чувши те ријечи, врисну а одиже руке пут
Ту пробавише Јан и Елвира око два сата, па накљукани слаткишима и исцмококани, сједоше на кола која је гроф наредио да се упрегну.
Не знам што више, нити имам времена. Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако. Адолф му поче говорити њемачки.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Излетео сам као из пушке, сјурио сам се низ степенице и нашао се на улици. Сутрадан улете у моју собу Елвира, собарица, сва усплахирена. — Сігноре, цатаѕтрофе. И Тедеѕцхі ханно ротто ла фронте. Ох Диô!... Сіамо пердуті.