Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ викну Јанко радосно. „Ево ти рука, ево ти срце!“ рече Адолф, загрливши пријатеља. „Једно и друго подај Елвири. Буди јој домаћин и отац и брат — и све. Све нека јој буде у теби, а накнађено ће јој бити, племенити човјече.