Употреба речи елегију у књижевним делима


Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Стога ти природа осетљива, блага, Елегију узе као стална друга, И са твоје лире заносна и драга Заори се песма, снажна као туга.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908. МОЈ ЖИВОТ Мој живот није протекô залуду!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности