Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Како су ваши коњи дебели, изићи ће три центе; па ћете не само штету надокнадити, него јошт и профитирати. ЈАЊА: Ели то истина, господин нотариус? МИШИЋ: дођите код мене, кад год хоћете, пак ћу вам исте новине дати да се сами уверите.
Но треба најпре и господичну запитати. ЈАЊА: Оћи она, ја знаем, она мене слуша. Ели, Катицо, ти мене слушиш? Ово је добру прилика. Господин нотариус је човеку паметно, учено, зна елинска хисторија.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња. — Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса.
Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња. — Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса.
– Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња. — Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса. – Полудјела — објасни Стоњанин. – Сирота!
– Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња. — Ели, Ели, лама азавтани... – Шта јој је? — упита стјуардеса. – Полудјела — објасни Стоњанин. – Сирота!
шта ја знам? – Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
шта ја знам? – Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
– Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
— уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
— рече стјуардеса. — Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра! — понови мирно калуђерица. – Ели, Ели, лама азавтани! — допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака. – Сачекаћу напољу...
— Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра! — понови мирно калуђерица. – Ели, Ели, лама азавтани! — допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака. – Сачекаћу напољу...
– Колико их има? – Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...— допирао је удаљени, вриштећи глас четврте сестре. – Колико смо дужни?
– Колико их има? – Четири. Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила на брду изнад Стона. – Ели, Ели, лама азавтани...— допирао је удаљени, вриштећи глас четврте сестре. – Колико смо дужни?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име: Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«. Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци.
Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! — А, бравос, господин-учитељу, за тај реч! Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас. Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!
— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«. А, господин-учитељ, ели убаво зборим? Хе, хе!
А, господин-учитељ, ели убаво зборим? Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја
— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека.
Ти си бар богат човек. — Што богат, како богат?! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре!
— Што богат, како богат?! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре!
— Бре, бре! Само тол’ко. Шест и пол динара! Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара! Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!
— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло. Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм? Паре сум, море, дао! Време оскудно, пара слабо пада. О боже, боже! Бог да чува!
па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?
Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: — Што рече пцето ниједно?! Зар он па да опорочава влас’?! Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе.
! Зар он па да опорочава влас’?! Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. — »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не чукај, да те не чукнем сас некој чабрњак. (Опет лупа.) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак!
(Опет лупа.) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак! Како на теб да не отворем?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љебом наранио, а често се сунца огријао, пуштио си мене вересијом; не издадох ни додадох тебе; не свјеровах, ели немах откуд; од мене се немој побојати.
Препаде се Црнојевић Иво, те Латинци снаси проговара: „Снахо моја, Латинко ђевојко, немој викат дијете Максима, ели смо му жао учинили, а Максим је хитар кавгаџија, хоће, снахо, заметнути кавгу на весељу у сватове своје; снахо моја,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Зашто да му зборим? Што да га карам? Карање нема! У војску терају сас зор, а у женидбу — јок! — Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?!
Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отнем од татка гу“, — тол’ко што је лепотиња!... — ’Адје ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу.
Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отнем од татка гу“, — тол’ко што је лепотиња!... — ’Адје ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу.
Кад беомо деца, ники нас, ни татко ни мајка ни, не питâ: ’оћемо ли ели нећемо; а саг, кад сами стадомо „татко“ и „мајка“, — саг нас па не питују наша деца!...
Нема веће нико да улегне на порту!... Нема доцна кући долазење! А саг?... Памтим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.
А саг?... Памтим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију. Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно
Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...
Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол...
Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!... А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда,
Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!... А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек,
А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па ни има по-за себ’
Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?! Па ми дође ништо мило, та реко’ у себ’: Бреее, овој ће куче искочи по-трговац и од татка и па од татка на