Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред цркава била је палата команданта тврђаве фелдмаршал‑лајтнанта баруна фон Енгелсхофена. Он се беше населио, просто, у највећу касарну, над малом пијацом, поред цркве капуцина, где је Темишвар изгледао као
Двор је био почео губити поверење које је дотле имао у фелдмаршал‑лајтнанта баруна фон Енгелсхофена. Двор је хтео да укине статус тог народа, који је био, како се у Бечу говорило, „арма ин арма“.
Али у Вијени нису слушали Енгелсхофена. Сматрало се да он није успео да наметне подунавским пуковима униформе, које Аустрија заводи, а да није успео ни да их
Нити да ушоре своја села. Зато је у поменутим, црним, путничким колима, из Беча, освануо, у Темишвару, пред вратима Енгелсхофена, оберкригскомисар Гарсули, и ту је ова прича почела.
Са четири дебела каиша. Али је био, за толике људе, уједно и црна судбина. Гарсули се био зауставио пред вратима Енгелсхофена, међу старим топовима и пирамидама топовских ђулади, али је био отишао на јутрење у цркву капуцина.
Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица. Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји која се мењала од црвенила рака до модрине ћурана. Енгелсхофен га је дочекао седећи и није устајао.
У соби Енгелсхофена није било ничега сем једне сабље коњаника и неких зарђалих, огромних, кључева. На окреченим, дебелим, зидовима било је
Што је Енгелсхофена нарочито заболело, било је да је то баш Харах потписао. „И Харах је то потписао“ – понављао је Енгелсхофен, али у
У један мах, дохватио је штап као да хоће да одалами старца, али га је само спустио на патос између себе и Енгелсхофена, ваљда да би оделио два света.
“ А шта друго остаје тим Расцијанима, кад је тако, него да се селе ма куда? Да су њега, Енгелсхофена, питали, он би био саветовао да им се оставе обичаји при сахрани.
Какве су у њега само ручурде и ножурде. Сељачина.“ Док је силазио уз Енгелсхофена, Грк је био притиснут уза зид, тако да је, својим велуром, опајао зид степеништа.
Био је као ношен, уз крупног Енгелсхофена, као нова млада, једва додирујући тле ногама. Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то.