Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
3. Каде момци пушке мећу, Кад у црно шаре пале, Кушајући ица срећу, Сви т' енонде, драги, вале, Поуздани итац твој — Благо мени, да си мој. 4.
33. А траве витке сјајне сузе роне, Свечана лежи свуда тад тишина, Славујâ само слатки поји звоне, Енонде она крије и гуштина.
Немирно гледа она тамо-амо, Менека чека — брже, моја ного, Енонде лежи моји дана рај, Енонде моја душа веће чека... О лети, лети, носи тело за њом!
Немирно гледа она тамо-амо, Менека чека — брже, моја ного, Енонде лежи моји дана рај, Енонде моја душа веће чека... О лети, лети, носи тело за њом!
У њу он гледи, види да је бледа, Ка земљи види он њу падати, На клупу он је носи, што од буса Енонде стоји начињена; на ту Је мете, — Што је то? — Укочена!? О драги Боже, што од ње то би?