Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поседаше или, боље рећи, потрпаше се по шесторо, седморо у кола, па се кренуше у Б. младожењиној кући. Енђебуле запеваше, заплака се гђа Перса, а и млада мало, бришући сузе шпицом од »шнуфтикле«.
И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму: Не јадај јаде, Јуло девојко, Не једај јаде, не рони сýза!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кум с невестом и девером, Младожења с старим сватом, А пред њима тај војвода Са чутуром накићеном; За њима су енђебуле Са везеним рукавима, И сватова ред дугачак; Подигли се бели свати Светој цркви насред села, Гди венчаше младо
даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су се накитиле, — То су т’, душо, енђебуле.