Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај окамењени израз представља стални епитет у многим народним песмама (нпр. млада Гојковица каже: „Ја сам тебе рада послушати, но ми лудо чедо неокупато“, а у
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма се опире јаснијем одређивању и због двосмислености оног придева „дечји”: изражава ли тај епитет њену суштину, или њену намену, или и једно и друго?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Некад, чини се давно, био је Дучићев синестезијски епитет шуште (звезде) и симболистички епитет љубичаста (ноћ), а сада налазимо рујну будућност која је симболичка, али у
Некад, чини се давно, био је Дучићев синестезијски епитет шуште (звезде) и симболистички епитет љубичаста (ноћ), а сада налазимо рујну будућност која је симболичка, али у смислу у коме је сва култура симболичка
Овај је епитет, такорећи, песнику културнојезичко памћење дошапнуло. Он га није изумео, он га не изналази, него га у памћењу своме и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
в. јавор и гусле; в. и Кухач, Рад, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева да су гусле јаворове«, Вук, Рјечн., ѕ. в.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Свакако због тога што је замишљана у белој хаљини, вила има стални епитет: бела. Милош Војиновић био је „ставилац“ (према Стојану Новаковић столник; према Светозару Матићу, изгледа: војни
Не бојим се никога до бога, тј. никога осим бога. 54 Џафер-бег, Ибрахим и Хусејин су измишљене личности. Епитет бијела употребљен је у овој песми (необично) уз именице: авлија, чаршија, ризница. Рикну јелен, а рикну кошута, тј.
да нико од њих није ни рањен ни убијен. Ко ме виче са тавнице б’јеле? — Овде је необично употребљен епитет бијела. Огорјелица је измишљена планина. Не остави сестру без заклетве, тј. без брата у кога се куне.
литра — ¼ оке, 320 грама лобуд — кратко копље, буздован ловак — лов ложница — место на коме се спава ломан — (као епитет уз планину) кршан, стеновит лонца — скуп, збор, дворана за примање луд — (значи и:) мали, нејак: двоје ђеце лудо
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека. А и сам епитет, управо епитети, сведоче то. У чаршији је имао неколико епитета: челеби-Ђорђија, дилбер-Ђорђија, ашик-Ђорђија.